Usvojena strategija "Od polja do stola"

Kakve promene u deklarisanju hrane će stupiti na snagu u EU u narednih 10 godina

EULifestyleU fokusuVestiZdravlje

27.10.2021 16:16 Autor: Stefan Petrović 2

Kakve promene u deklarisanju hrane će stupiti na snagu u EU u narednih 10 godina Kakve promene u deklarisanju hrane će stupiti na snagu u EU u narednih 10 godina
Strategija “Od polja do stola” koju je usvojio Evropski parlament (EP) odnosi se na paket od 27 zakonskih predloga i politika koje će u... Kakve promene u deklarisanju hrane će stupiti na snagu u EU u narednih 10 godina

Strategija “Od polja do stola” koju je usvojio Evropski parlament (EP) odnosi se na paket od 27 zakonskih predloga i politika koje će u sledećih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi, prerađuje, prodaje i konzumira hrana, a sve u cilju zaštite životne sredine i zdravlja potrošača. 

Prema anketama koje su vršene pre donošenja strategije, veliki broj potrošača izjasnio se da je potrebno da proizvodi koje svakodnevno konzumiraju budu detaljnije opisani i da njihove deklaracije budu što jasnije.

Međutim, jedina adresa sa koje se javila određena vrsta otpora su poljoprivredni proizvođači. Oni su pokušali da učine fleksibilnijom ovu Strategiju kada je reč o ciljevima za smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika, zbog toga što bi, prema njihovim rečima, redukcija ovih komponenti dovela do smanjenja proizvodnje hrane.

Kako u odgovoru za Biznis.rs kaže poslanica EP i član Odbora za poljoprivredu i zaštitu potrošača Biljana Borzan, svest građana o tome da se okolina ubrzano uništava, o čemu između ostalog svedoče tragovi pesticida na gotovo svakom koraku, krčenje šuma radi useva i slične pojave, motivisala je Evropsku uniju (EU) da krene u pomenutu strategiju.

„Proizvodnja, prerada, pakovanje, prevoz i prodaja prehrambenih proizvoda snažno utiču na okolinu. Kako bi osigurali da naši temeljni resursi – tlo, voda i vazduh ostanu plodni, zdravi i čisti, nužan je prelazak na održiv način proizvodnje hrane duž celog proizvodnog lanca“, navodi Borzan.

Prema njenim rečima, plan EU je da do 2030. godine smanji upotrebu pesticida i antibiotika u poljoprivredi za 50 odsto, a da površine pod ekološkim uzgojem budu povećane za 25 odsto, a među prvim promenama na dnevnom redu biće deklarisanje prehrambenih proizvoda sa ciljem da se potrošači što potpunije informišu o sastavu, poreklu, hranljivosti i načinu proizvodnje hrane.

Šoping kolica
Foto: Pixabay.com

„Građani žele i imaju pravo da znaju više o hrani koju kupuju, to ćemo im uskoro i omogućiti. Za neke proizvode neće više biti dovoljno napisati da dolazi iz EU, već će morati da se stavi tačna zemlja porekla. Proizvodi koji su krcati šećerom i drugim nezdravim sastojcima više se neće smeti reklamirati kao zdrave, a rokovi trajanja koji su zbunjivali potrošače i doprinosili bacanju hrane će se pojednostaviti“, pojasnila je ona pred usvajanje pomenutih izmena u 2022. godini. 

Kako je objasnila, glavna promena odnosi se na obavezno uvođenje oznaka hranljivosti na prednjoj strani pakovanja proizvoda. Na njima će se naći tabela sa podacima o udelu masti, ugljenih hidrata, belančevina, i to na jasan i razumljiv način. Rezultat svega toga trebalo bi da bude olakšan odabir zdravije hrane na temelju pouzdanih informacija. Ova obaveza se ne odnosi samo na proizvode od jednog sastojka, poput maslinovog ulja i meda, kao i proizvode sa zaštićenim poreklom i recepturom, poput pršuta i kulena.

Budući da se godišnje u EU baci više od 90 miliona tona hrane, od čega čak deset odsto zbog nerazumevanja rokova trajanja, jer potrošači mešaju oznake „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“. Kada je reč o prvoj oznaci, datum utisnut na pakovanju označava datum isteka roka trajanja, dok se i nakon isteka datuma na drugoj oznaci roba i dalje može koristiti, zbog čega će i ove odrednice biti jasnije definisane.

Takođe, uvođenje prehrambenih profila ima za cilj da zaustavi dosadašnju praksu da se nezdravi proizvodi označavaju kao zdravi ili da imaju blagotvorno dejstvo na organizam, poput nezdravih čokoladnih napitaka za decu koji nosi poruku da sadrži kalcijum koji je zdrav za kosti.

„To su manipulacije koje potrošača uveravaju da kupuje zdrave proizvode, no stvarnost je vrlo drugačija“, upozorava Borzan.

Ona je istakla i da je posebno zadovoljna što će se na njenu inicijativu, a mimo Strategije, menjati i označavanje porekla meda, zbog toga što se sadašnji med koji je mešavina onog koji je nastao u EU i van nje zloupotrebljava. 

„U praksi to znači da proizvod koji ima jedan odsto evropskog meda i 99 odsto uvoznog meda može biti označen kao mešavina EU i ne-EU meda, jednako kao da je razmera obrnuta. To otvara prostor za manipulacije, prevare potrošača i otežava život domaćim proizvođačima meda. Gotovo polovina meda na evropskom tržištu se uvozi iz Kine, a istraživanja su pokazala da je 20 odsto uvoznog meda krivotvoreno te sadrži ilegalne dodatke poput šećernog sirupa, koji služe povećanju količine. Zbog toga će ubuduće morati da se navodi tačna zemlja porekla meda”, zaključila je Borzan. 

  • Anna

    27.10.2021 #1 Author

    Da bi se sve to ostvarilo prvo treba edukovati poljoprivredne proizvođače a potom i potrošače.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...