Kanada otvara vrata uvozu kineskih električnih automobila

Premijer Kanade Mark Karni (Mark Carney) najavio je zaokret u trgovinskoj politici prema Kini, otvarajući vrata većem uvozu kineskih električnih vozila, uz očekivanje da bi takav potez mogao da dovede do „značajnih“ kineskih ulaganja u kanadsku auto-industriju u naredne tri godine. Taj potez, međutim, nosi i rizik zahlađenja odnosa sa Vašingtonom.

Karni je u Pekingu poručio da su odnosi sa Kinom poslednjih meseci postali predvidljiviji, dok je saradnju sa Sjedinjenim Državama opisao kao dublju i složeniju, ali i manje pouzdanu u kontekstu trgovine, u svetlu politike predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump), prenosi Politico.

U okviru, kako je naveo, „preliminarnog, ali istorijskog“ sporazuma, Kanada će dozvoliti uvoz do 49.000 kineskih električnih vozila po carinskoj stopi od 6,1 odsto, uz postepeno povećanje kvote na 70.000 vozila u roku od pet godina. Time bi se uvoz vratio na nivo iz 2023. godine, pre nego što je Otava uvela oštre restrikcije.

Ova odluka predstavlja jasan preokret u odnosu na oktobar 2025, kada je Kanada, u koordinaciji sa SAD, uvela carinu od 100 odsto na kineska električna vozila, čime je njihov uvoz praktično bio zaustavljen. Za razliku od Kanade, Meksiko je nedavno dodatno pooštrio svoju politiku povećanjem carina na kineske električne automobile na 50 odsto.

Kao deo novog dogovora, Kina je pristala da znatno smanji kaznene carine na uvoz kanadske uljane repice, sa ukupno 85 odsto na oko 15 procenata, počev od 1. marta. Karni je odbacio tvrdnje da bi veći uvoz kineskih električnih vozila mogao ugroziti opstanak kanadske auto-industrije, ističući da bi njihov udeo i dalje bio mali u odnosu na ukupno tržište, na kojem se godišnje proda oko 1,8 miliona vozila.

Zaokret prema Kini deo je šire strategije kanadske vlade da diverzifikuje trgovinske odnose i smanji zavisnost od američkog tržišta. Cilj Otave je da u narednoj deceniji udvostruči trgovinu sa partnerima izvan SAD, uključujući Kinu i zemlje Bliskog istoka. Ipak, u Kanadi postoje snažni otpori ovom pristupu – pojedini političari i sindikati upozoravaju da bi priliv jeftinih kineskih vozila mogao ugroziti severnoameričku industriju.

Promena kursa prema Kini nije došla iznenada. Vlada je još prošle godine pokrenula neformalnu reviziju carinske politike, nakon što je Peking uveo visoke carine na kanadsku uljanu repicu, što je teško pogodilo domaće proizvođače. Nova trgovinska politika prema Kini ujedno signalizira distanciranje kanadske liberalne vlade od tvrđe politike prema Pekingu koju je vodila administracija bivšeg premijera Džastina Trudoa (Justin Trudeau).

Kina je drugi najveći trgovinski partner Kanade, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država, a godišnja vrednost bilateralne trgovine dve zemlje iznosi oko 118 milijardi kanadskih dolara.