Kazahstan snizio referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena

Centralna banka Kazahstana je na četvrtom mesećnom sastanku zaredom snizila kamatne stope, nakon što je inflacija u najvećem proizvođaču nafte u Centralnoj Aziji usporila na najniži nivo od početka 2025. godine.

Ipak, centralna banka upozorila je da su male šanse za novo smanjenje ove godine.

Narodna banka Kazahstana u petak je snizila referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 15,75 odsto.

„Kontinuirani pad godišnje inflacije i inflacionih očekivanja stvorio je prostor za smanjenje referentne kamatne stope“, saopštila je centralna banka sa sedištem u Astani. „Istovremeno, cenovni pritisci ostaju povišeni, a preovlađuju rizici koji bi mogli da podstaknu inflaciju.“

Nakon iznenadnog smanjenja stope u julu, guverner Timur Sulejmenov nagovestio je mogućnost dodatnog ublažavanja monetarne politike ako rast cena uspori na raspon od 9,0 do 9,5 odsto. Godišnja inflacija u septembru iznosila je 9,3 odsto.

„Uzimajući u obzir trenutni odnos rizika, verovatnoća promene referentne kamatne stope do kraja 2026. ostaje mala“, navela je banka. „Mogućnost narednog smanjenja stope zavisiće od potvrde da cenovni pritisci postojano slabe.“

Godišnja inflacija mogla bi da ubrza do kraja godine zbog efekta niske baze iz 2025. kod regulisanih tarifa, navodi se u saopštenju.

Vlada će nastaviti da sarađuje sa centralnom bankom na suzbijanju inflacije i povećanju realnih prihoda stanovništva, rekao je potpredsednik vlade Serik Žumangarin na sednici vlade 13. oktobra. Dan kasnije izjavio je u parlamentu da vlada očekuje rast cena od 7,5 do 9,5 odsto sledeće godine.

Jačanje tengea za više od 12 odsto prema dolaru od početka godine — treći najbolji rezultat među svetskim valutama — doprinelo je usporavanju inflacije. Više cene nafte dovele su do suficita tekućeg računa od 2,4 milijarde dolara u prvoj polovini godine, prvog u poslednje tri godine.

Jačanje kazahstanske valute smanjilo je interesovanje stranih investitora, koji su nagovestili da bi mogli da prodaju više dolara ako tenge oslabi sa sadašnjih nivoa, izjavila je ovog meseca za Bloomberg News viceguvernerka Alija Moldabekova.

To je navelo centralnu banku i da odloži planove za prodaju do 300 miliona dolara mesečno iz nacionalnog naftnog fonda, pozivajući se na „prekomernu ponudu deviza“

Prema rečima Žumangarina, očekuje se da privreda u periodu od 2027. do 2029. raste prosečno više od 5,0 odsto godišnje, u poređenju sa rastom od 4,2 odsto u prvih devet meseci ove godine.

Rast će podstaći povećanje povlačenja sredstava iz naftnog fonda na 4,4 biliona tengea (9,8 milijardi dolara) u 2027, sa ovogodišnjih 2,77 biliona tengea. Vlada je, naime, odlučila da obnovi dodatne transfere u budžet radi izgradnje socijalne i druge infrastrukture, rekao je on.