Keš je najpovoljnije sredstvo plaćanja, a i ljudi ga više vole

Obeležene su dve decenije otkako je bivši šef Evropske centralne banke (ECB), Vim Duizenberg (Wim Duisenberg), predstavio javnosti sedam novih novčanica. Bilo je to 30. avgusta 2001. godine, a Duizenbergu je ostao nadimak Mister Evro. Tada je još u igri bila i banknota od 500 evra, koja se ne štampa već dve godine, jer je omiljena među kriminalcima i finansijerima terorizma. Ko i dalje ima ovu ljubičastu novčanicu, ne mora da brine, jer se ona i dalje prihvata kao platežno sredstvo.

I bez najkrupnije novčanice, uporno se povećava ukupna masa novca koja cirkuliše u štampanim i kovanim evrima. Prema navodima Nemačke savezne banke, ta masa se uvećava šest odsto godišnje. Već krajem 2014. godine prevaljena je granica od bilion evra, dok je danas u opticaju 26 milijardi novčanica ukupne vrednosti 1,4 biliona evra.

Premda je Nemačka najveća i ekonomski najmoćnija članica evrozone, Nemci natprosečno mnogo koriste štampani i kovani novac u doba kada digitalno plaćanje sve više uzima maha.

„Ljudima je važna kontrola sopstvenih izdataka. Takozvani ‘bol plaćanja’ utiče na kupca jer čovek neposredno vidi kad jedna novčanica napusti novčanik“, objasnio je dr Jirgen Morman (Jürgen Moormann), profesor bankarskog menadžmenta u Frankfurtskoj školi finansija.

Ipak, plaćanje karticama i aplikacijama uzima maha. U evrozoni se svaka druga online kupovina obavlja karticom. Od deset uplatnica i računa, samo se još četiri u proseku plaćaju gotovinom. U decembru prošle godine anketa ECB pokazala je da oko 40 odsto ljudi kaže kako koristi manje keša od početka pandemije korona virusa.

Postavlja se pitanje – kako to masa novčanica i kovanica stalno raste, iako se sve više plaća digitalno?

„Keš nije samo omiljeno platežno sredstvo, već siguran način da se sačuva vrednost. Posebno u kriznim vremenima raste količina novčanica, jer ljudi ponekad više veruju svojoj ‘slamarici’ nego banci. To se može posmatrati i u Hrvatskoj ili Turskoj, gde je samo keš ‘pravi novac’. Evro se makar pokazao otpornim na krize“, naveo je prof. dr Johanes Berman (Johannes Beermann) iz uprave Savezne banke Nemačke.

On ipak napominje da razvoj svakako ide u pravcu digitalnog plaćanja pomoću aplikacija na telefonu. Tu je, kako kaže, najveća prepreka ogroman broj ponuđača koji ne prepoznaju sisteme drugih.

Tako se može desiti da način plaćanja koji volite ne bude prepoznat recimo u pekari u koju idete. Iako će se i to dovesti u red, i digitalna plaćanja možda i udvostručiti do 2025. godine, stručnjaci kažu da za keš ‘nema zime’, prenosi Deutsche Welle.

„Gotovinom se lako rukuje, to je sigurno platežno sredstvo, nisu mu potrebna tehnička pomagala i olakšava kontrolu troškova. Takođe, keš je za potrošača najpovoljnije sredstvo plaćanja“, zaključuje Berman.