Kilogram borovnice ove godine i do šest evra

Kilogram borovnice ove godine mogao bi da košta čak šest evra. Iako cene još nisu utvrđene, po svemu sudeći, “plavo zlato” je uveliko traženo.

Voćari očekuju rekordnu otkupnu cenu, tačnije – nadaju joj se, mada je još uvek sve neizvesno zbog napete rusko-ukrajinske situacije. Rusija je jedan od najvećih uvoznika naše robe, a putem te zemlje nedavno su nesmetano krenule jabuke, ipak, maline bi mogle biti u problem. Zajedno sa njima, diskutabilna je i bliska budućnost bobičastbe voćke, piše Telegraf biznis.

Pojedini potrošači primetili su poskupljenje borovnice u marketima, a viša cena je delimično zbog toga što je roba uvozna – iz Južne Amerike, ipak, u igri su i drugi faktori.

Stručnjak Veselin Đorđević iz Borovnica kluba Srbija predočio je nekoliko potencijalnih problema vezanih za borovnicu:

“Kako se bližimo sezoni, tako tenzije rastu. Proizvođači čekaju šta će biti, a svakako bi voleli dobre cene. Ne mogu vam sada tačno reći koja je cena borovnice kod nas, dok ne dođe leto, ali ono što bih pomenuo jeste da su Ukrajinci, recimo, veliki proizvođači borovnice”, rekao je Đorđević.

U fokusu su: input, odnos ponude i potražnje, poskupljenje đubriva, kriza u Ukrajini.

Satnica za branje “plavog zlata” oko 300 dinara

Naime, negde sredinom oktobra, sezona peruanske borovnice se završava, a tržištem uglavnom kreće da dominira Čile. Međutim, ova južnoamerička zemlja „pati“ od nedostatka radne snage za berbu, a prognoze trgovaca u 2021. godini odnosile su se na to da će obim koji ide u Evropu biti smanjen.

Kada se završi sezona u Čileu, prelazi se na mediteranske zemlje, poput Španije. Takođe, među dominantnijim zemljama su Poljska, Ukrajina, Srbija. Kao i sa malinom, naša zemlja bi mogla da „iskoristi“ priliku kada se neke zemlje – veliki proizvođači – nađu u problemu.

Recimo, dobra cena kupine uslovljena je nedostatkom prinosa u Čileu, Meksiku i drugim velikim izvoznicima u agro svetu, a slično je i sa „crvenim zlatom“.

Ovoga puta, nevezano za prinose, u fokusu je ratno stanje u Ukrajini, odnosno eventualna nemogućnost berbe (barem u očekivanom obimu) kada nastupi sezona. S druge strane, ukrajinski problemi bi se mogli ticati i naših voćara, od kojih se neki oslanjaju na radnu snagu iz Ukrajine.

Kako je prosečna cena branja oko 300 dinara po satu, radnici u ovom sezonskom poslu vide dobru zaradu, ali je globalizacija dovela do toga da postoji velika međusobna zavisnost. Prethodnih godina, inače, optimalna cena po kilogramu bila je 4,7 evra, a sada bi možda mogla da dostigne nivo od šest evra.

Države koje masovno traže borovnice pripadaju Zapadnoj Evropi, ali je, recimo, u 2021. godini čileanska borovnica naišla na slabu potražnju u Francuskoj, izvoz u Britaniju je bio ispod očekivanja, a uslovi na nemačkom tržištu sve su komplikovaniji.

Na primer, obim borovnica koje uvozi Kina svake godine se ubrzano povećava, dok broj plastenika ove voćke u Junanu raste jednakim tempom.

Nacionalne kompanije imaju veliku prednost u pogledu zasada borovnice i to može biti potencijalni budući problem za druge zemlje, velike proizvođače. Sve veći broj međunarodnih kompanija ulaže u proizvodnju kineske borovnice, što predstavlja ogroman pritisak na tržište.

U kontekstu ratne tenzije, Evrope, Ukrajine, njihove radne snage i generalno – veze Srbije i Ukrajine u tom pogledu, prema analizi EastFruit-a, s kraja 2021. godine, Ukrajina je lane povećala izvoz borovnica za 65 odsto u obimu, u odnosu na 2020. godinu. U isto vreme, obim izvoza svežih borovnica bio je 18 odsto manji nego u rekordnoj 2019. godini.

Problemi svakako nisu krenuli s ratom, odnosno 24. februarom kada je usledila ruska invazija. Kao i sve druge zemlje, i Ukrajinu je pogodila pandemijska kriza, a s njom u vezi i problematični lanci snabdevanja, kašnjenja isporuka, smanjene potražnje… Cena je bila niža od očekivane i „nezgodna“ po ukrajinske izvoznike.

Svi se bore za svoj deo tržišta

Prosečna izvozna cena borovnice u 2021. godini bila je, u proseku, devet odsto niža nego 2020. godine. „Moramo priznati da se struktura izvoza borovnice iz Ukrajine pogoršala. Njena geografija, nažalost, pokazuje pristrasnost – ne ka direktnom izvozu, već prodaji u Poljsku i Belorusiju. Poljski trgovci, zatim, ponovo izvoze ukrajinske borovnice u druge zemlje EU, zarađujući dodatni novac na njima“, rekao je pre nekoliko meseci Andrij Jarmak, ekonomista pri FAO.

“Belorusija, zauzvrat, reeksportuje ukrajinske borovnice na rusko tržište. A ove dve zemlje su činile 65 odsto ukupnog izvoza ukrajinske borovnice. Treći po veličini uvoznik ukrajinske borovnice je Holandija, koja je takođe veliki posrednik. Zbog toga je više od 70 odsto borovnica iz Ukrajine izvezeno u zemlje posrednice, a samo oko jedne trećine u zemlje potrošače”, dodao je.

Letos je objavljeno da Finska očekuje više od 500 sezonskih ukrajinskih radnika za branje, u susret sezoni branja borovnica i drugih bobica. O tome je izvestio Yle.fi, uz napomenu da većina berača dolazi iz Ukrajine i sa Tajlanda.

Finsko udruženje preduzetnika u oblasti prirodnih proizvoda je tada preciziralo da će sa Tajlanda stići skoro 3.000 berača borovnica. Broj ukrajinskih sezonskih radnika, zaposlenih u industriji, procenjuje se na oko 500 do 600.