Klimatske promene mogle bi da donesu 30 miliona novih poslova

Svakim danom postaje sve evidentnije da klimatske promene predstavljaju veliki izazov za čovečanstvo. One sa sobom donose mnoge posledice, a značajne promene očekuju se i na tržištu rada. Prema nekim procenama, finansiranje borbe protiv klimatskih promena u Sjedinjenim Američkim Državama otvoriće 260.000 radnih mesta, dok se, s druge strane, u Srbiji još uvek ne evidentira ovakav tip podataka.

„Borba protiv klimatskih promena zahtevaće velike investicije u praktično sve industrijske grane, u cilju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Razlog za to je što u jednom relativno kratkom vremenskom periodu od 20 ili 30 godina moramo da privredu, koja se trenutno napaja fosilnim gorivima, transformišemo u onu koja će koristiti čistu energiju, a da uz to unapredimo prakse korišćenja zemljišta i proizvodnje hrane. Sa tim investicijama, naravno, doći će i do otvaranja velikog broja radnih mesta„, objašnjava za Biznis.rs urednik portala Klima 101, Nemanja Milović.

Prema izveštaju „Net Zero by 2050″, koji je izradila Međunarodna agencija za energetiku (IEA) o načinu da svet dostigne neto nulte emisije do 2050. godine, energetska tranzicija će dovesti do otvaranja 14 miliona poslova u oblasti čiste energije, uz gubitak oko pet miliona poslova u industriji fosilnih goriva do 2030. godine.

„Kada se posmatra šira oblast smanjivanja emisija, u koju se ubrajaju i renoviranje zgrada, električna vozila i efikasniji električni uređaji, IEA predviđa dodatnih 16 miliona novih poslova kao rezultat borbe protiv klimatskih promena. Što se tiče Srbije, meni nije poznato da je neko radio analizu koja bi nam pomogla da imamo neke konkretne brojke, ali sigurno je da će i u našoj zemlji doći do otvaranja novih radnih mesta kao rezultat investiranja u čiste tehnologije. Tu je važno samo naglasiti i da ti poslovi neće biti samo usko stručno vezani za inženjere energetike, već će mesta biti i za druga zanimanja, na primer za IT stručnjake, jer energetska tranzicija podrazumeva i znatne promene u funkcionisanju sistema“, napominje naš sagovornik.

Dešavanja na tržištu rada trenutno su uslovljena aktuelnom Covid-19 pandemijskom krizom, pa zato, kada su u pitanju klimatske promene, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) ne beleži uticaj na tržište rada u Republici Srbiji. Ipak, određeni podaci koje je našoj redakciji dostavila NSZ mogu da posvedoče o tome kakav trend vlada kada je reč o zapošljavanju u vezi sa klimatskim promenama.

„Uprkos pandemiji i otežanom privrednom poslovanju, svi indikatori koji se odnose na tržište rada u Republici Srbiji pokazuju da nije došlo do ozbiljnih promena. Stopa nezaposlenosti na kraju 2020. godine, po Anketi o radnoj snazi za treći kvartal, ostala je jednocifrena – devet odsto, a broj nezaposlenih lica na evidenciji se smanjio u decembru 2020. godine u odnosu na decembar 2019. godine za oko tri procenta. Usled pandemijske krize tržište rada u Republici Srbiji je u posebnom režimu i neophodnom prilagođavanju novonastalim okolnostima“, navode u NSZ za Biznis.rs.

Najviše otpuštanja bilo u sektoru turizma i ugostiteljstva

Pojedini sektori pretrpeli su ozbiljne posledice usled nemogućnosti poslovanja, najviše turizam, delovi trgovine, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, putnički saobraćaj i slično, pa je u tim oblastima bilo i najviše otpuštanja radnika.

„S druge strane, pojedine delatnosti su zabeležile i dinamičnije poslovanje i povećanu tražnju za radnicima, na primer farmaceutska industrija, prehrambena trgovina, proizvodnja zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava. Beleži se u tom periodu pojačana potražnja za medicinskim radnicima, odnosno lekarima specijalistima i medicinskim tehničarima, radnika u oblasti građevine, kao i vozačima. Uočavamo porast obavljanja poslova van prostorija poslodavca, odnosno rada od kuće i rada u digitalnom okruženju. Prava na dostojanstven i siguran rad i ravnopravnost su u izazovu i neprekidnom prilagođavanju digitalnom okruženju. Među novoprijavljenim licima koja su se na evidenciju nezaposlenih prijavila nakon prestanka radnog odnosa, najveći broj je bio iz oblasti trgovine (na veliko i malo) i ugostiteljstva (delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata)“, ističu u NSZ.

Kako kažu, kontinuitet u sprovođenju politike zapošljavanja i neophodna stabilnost postignuti su i donošenjem Strategije zapošljavanja u Republici Srbiji za period od 2021. do 2026. godine i pratećeg Akcionog plana.

„Nova strategija uzima u obzir potpuno drugačije prilike na tržištu rada u odnosu na prethodno stanje. Donošenje ovih najvažnijih dokumenata u oblasti politike zapošljavanja je i vodič za realizaciju budućih aktivnosti Nacionalne službe. U navedenom, ključan doprinos je dat i donošenjem prvog Srednjoročnog plana Nacionalne službe, za period od 2021. do 2023. godine. Ovaj plan sadrži reformske aktivnosti koje treba da doprinesu razvoju tržišta rada u Republici Srbiji i to kroz povećanje ponude slobodnih poslova, jačanje saradnje sa poslodavcima i relevantnim socijalnim partnerima i unapređenje kvaliteta radne snage kroz razvoj i kontinuitet realizacije mera aktivne politike zapošljavanja“, naglašeno je u NSZ.

Najveće šanse za zapošljavanje u uslužnim delatnostima, trgovini, IT sektoru…

Procena Nacionalne službe za zapošljavanje je da će i u narednom periodu najveće šanse imati lica za zapošljavanje u uslužnim delatnostima, trgovini, stolarskim delatnostima, zavarivači, kao i u oblasti građevine (građevinski radnici), drumskog saobraćaja, medicinari, profili iz oblasti elektrotehnike i elektromehanike, operateri na CNC mašinama i higijeničari.

„Isto tako, očekujemo porast potražnje u oblasti informacionih tehnologija, s obzirom na to da se sve više promoviše elektronska (online) trgovina i usluge, poslovi na pakovanju i dostave robe. Tokom pandemije, na osnovu prijavljenih potreba koje su poslodavci dostavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje, radi obezbeđivanja potrebnog kadra, uočeno je da je povećana tražnja za zanimanjima iz delatnosti medicinara: medicinska sestra-tehničar, medicinska sestra-vaspitač, doktor medicine specijalista-pedijatar, negovateljica, spremačica prostorija u kojima se pružaju zdravstvene usluge, vozač kola sanitetskog prevoza; u oblasti vaspitanja i obrazovanja (nastavnici, profesori, predavači), građevinski radnici (najviše rukovaoci građevinskim mašinama), prodav​ci u maloprodajnim objektima, radnici na pakovanju proizvoda-pakeri, u oblasti tekstilstva (šivači), higijeničari, negovatelji. Za navedene profile, za koje je zabeleženo da poslodavci prijavljuju potrebe Nacionalnoj službi za zapošljavanje, očekujemo sličan trend i u narednom periodu“, smatraju u NSZ.