Ko u ponedeljak ne plati treću ratu poreza na imovinu, suočiće se sa visokom kamatom

Samo jedan dan je ostao do isteka krajnjeg roka za uplatu treće godišnje rate poreza na imovinu. Po aktuelnoj poreskoj regulativi, 15. avgust je poslednji datum do koga je moguće ispuniti ovu obavezu bez uračunavanja zateznih kamata, ali kako ove godine taj dan pada za vikend, rok se pomera za ponedeljak, 16. avgust.

Većina građana Srbije je dobila rešenja o iznosima poreza na imovinu za tekuću godinu od uprava za javne prihode lokalnih samouprava na teritoriji gde se nekretnine u njihovom vlasništvu nalaze, bilo u obliku pismenog izveštaja koje dostavljaju poštari, bilo u elektronskom obliku, preko usluge eSanduče. 

Ukupan godišnji iznos potrebno je podeliti na četiri jednaka dela i uplaćivati u predviđenim kvartalnim rokovima. A ukoliko obveznici još uvek kojim slučajem nisu dobili rešenje za ovu godinu, njima predstavnici Uprave za javne prihode preporučuju da podele prošlogodišnju sumu na četiri dela te jedan deo uplate u zakonski predviđenom roku, a kad im stigne aktuelno rešenje da uplate eventualnu razliku u odnosu na prošlogodišnje rešenje, ukoliko ona postoji, jer će im u suprotnom biti uračunata kamata. 

Kako smo ranije pisali na portalu Biznis.rs, porez na imovinu je ove godine, zavisno od lokalne samouprave na kojoj se nekretnina nalazi, kao i lokacije, viši u odnosu na onaj prošlogodišnji između pet i deset odsto. Svi ostali parametri su ostali isti. Tako, ukoliko vlasnik stana ili kuće živi u nekretnini, ima pravo na poreski kredit, odnosno manje plaća deset odsto u odnosu na iznos koji bi platio da je prijavljen na nekoj drugoj adresi. Pri utvrđivanju poreza na imovinu takođe je veoma važna starost nekretnine. Ukoliko je nekretnina starija, moguće je po tom osnovu umanjiti porez i do 40 odsto.

Porez na imovinu plaća se za sve nekretine, čak i one u kojima je neuslovno živeti. Sve dok nekretnina postoji, porez se plaća, naglašavaju poreznici. Takođe, porez na imovinu neophodno je prijaviti i plaćati i za sve nelegalizovane objekte.

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji definiše da je kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode jednaka referentnoj kamatnoj stopi NBS, plus 10 odsto. Ova kamata je veća za 10 procenata u odnosu na zateznu kamatu definisanu u Zakonu o zateznoj kamati, a koju redovno ažurira NBS na svom portalu.

Drugim rečima, dinarska zatezna kamata NBS u ovom trenutku iznosi devet procenata na godišnjem nivou, i na nju se obračunava dodatnih deset odsto.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti nadležnim opštinskim odeljenjima Sekretarijata za javne prihode, svakog radnog dana od osam do 14 sati, a sredom od osam do 18.30 časova.