Ko želi da se bavi kriptovalutama mora odmah da uplati NBS 420.000 dinara

Firma koja planira da pruža usluge povezane s virtuelnim valutama moraće za odobrenje NBS da izdvoji 220.000 dinara. Još 200.000 dinara mora da uplati centralnoj banci za vršenje kontinuiranog godišnjeg nadzora. Ukoliko navedena firma ima potrebu za dobijanjem nekog stručnog mišljenja centralne banke za usluge povezane s virtuelnim valutama, to će morati da plati 10.000 dinara.

Ovaj cenovnik je sadržan u dopunjenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge i predstavlja, zapravo, deo Odluke o jedinstvenoj tarifi, koja je jedan od ukupno 12 podzakonskih akata koje je upravo objavila NBS, u susret stupanju na snagu novog Zakona o digitalnoj imovini.

Kada firma koja hoće da se bavi uslugama vezanim za virtuelne valute bude planirala da postavi članove uprave i rukovodioce pružaoca usluga, to će morati da plati 40.000 dinara, po svakom rukovodiocu, odnosno članu. Isti iznos plaćaće i kada bude donosila osnivački akt, odnosno statut ili pravila poslovanja, dok će za svaku statusnu promenu, po tarifi NBS, morati da izdvoji 220.000 dinara. Ako firma odluči da izađe iz posla sa digitalnim valutama, plaća centralnoj banci 100.000 dinara.

Inače, prema Zakonu o digitalnoj imovini, a koji će na snagu stupiti 30. juna ove godine, kapital privrednog društva koji podnosi zahtev za dozvolu za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom iznosi najmanje 20.000 evra, pa do 125.000 evra u dinarskoj protivrednosti. Ako privredno društvo namerava da organizuje platformu za trgovanje digitalnim tokenima samo jednog izdavaoca, minimalni kapital tog društva ne može biti manji od 20.000 evra. Kapital može biti novčani ili nenovčani (na primer, u softveru), s tim da najmanje polovina minimalnog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu.

Firma koja želi da se bavi trgovinom virtuelnim valutama mora biti upisana u registar Agencije za privredne registre, odnosno, ukoliko je u pitanju poslovna banka, mora poštovati procedure koje su uobičajne za osnivanje banaka, a koje je propisala NBS. Brojni su dokumenti koje oni koji žele da se bave prometom digitalnim novcem moraju da dostave nadležnim službama u centralnoj banci. Između ostalog, tu su i program aktivnosti kojim se opisuje način na koji firma namerava da pruža ovu vrstu usluga. Potrebno je doneti i poslovni plan, pregled aktivnosti za prve tri godine poslovanja, s projekcijom prihoda i rashoda za taj period.

Inače, u Srbiji nije, niti će biti dozvoljeno izvršavanje transakcija s digitalnom imovinom u devizama, uključujući i uplate i isplate preko kriptomata. Naravno, promet sa inostranstvom se, kao i u slučaju drugih transakcija, može obavljati u dinarima ili devizama.

Narodna banka Srbije vrši neprestan nadzor nad poslovanjem ovih firmi. Nadzor, prema donetim podzakonskim aktima, može biti posredan, ali i neposredan, što podrazumeva određenu vrstu inspekcije nadležnih iz NBS u prostorijama firme koja se bavi pružanjem usluga prometa virtuelnog novca.