Može li elektroenergetska mreža da prati razvoj veštačke inteligencije?

Koliko električne energije zahteva razvoj veštačke inteligencije, može li elektroenergetska mreža da prati rast obnovljivih izvora i kakvu ulogu u tome mogu imati baterijski sistemi? Ta pitanja bila su u fokusu drugog izdanja festivala Energy.Weekend poweredUP by E.ON, održanog u hotelu Grand Park u Rovinju.

U središtu diskusija bili su pouzdanost snabdevanja energijom, troškovi poslovanja i ulaganja potrebna za energetsku tranziciju.

Festival su otvorili Vladimir Sabo, programski direktor Energy.Weekenda i direktor E.ON Energy Infrastructure Solutions (EIS) za Hrvatsku i Sloveniju, i Andreas Rurig (Andreas Rörig), predsednik Uprave E.ON Hrvatska. Rurig je istakao važnost otvorene društvene rasprave o energiji, posebno u kontekstu globalnih promena i sve većeg značaja pouzdanog snabdevanja.

Rast podatkovnog saobraćaja i veštačke inteligencije povećava potražnju za energijom. Na panelu „AI je gladan. Može li ga elektroenergetska mreža nahraniti?“ govorilo se o tome kako obezbediti infrastrukturu za data centre, čiji investitori traže lokacije sa dostupnom energijom ili mogućnošću brzog priključenja na mrežu.

Mario Valčić, direktor Smart Infrastructurea u Siemensu Hrvatska, naglasio je značaj dijaloga sa lokalnim zajednicama. Prema njegovim rečima, pitanje nije samo da li treba graditi data centar, već gde ga graditi i zašto. Istakao je i da takvi projekti mogu podstaći razvoj mreže i omogućiti korišćenje otpadne toplote za grejanje.

Marko Dagelić, CEO Datuma, upozorio je na neravnotežu u globalnoj utakmici: Sjedinjene Američke Države imaju dvostruko više data centara od Evrope, dok američke kompanije drže oko 70 odsto evropskog tržišta cloud usluga.

Marijana Bačić, članica Uprave Hrvatskog Telekoma i glavna operativna direktorka za poslovne korisnike, navela je da je podatkovni saobraćaj na mobilnoj mreži HT-a u prvih osam meseci povećan za 40 odsto. Upozorila je i da savremena oprema za veštačku inteligenciju zahteva znatno veću snagu, kao i napredne sisteme hlađenja.

Kako povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, a istovremeno očuvati pouzdanost mreže i prihvatljive troškove, bilo je pitanje panela „Elektroenergetska mreža ili sloboda? Decentralizacija protiv regulacije“, koji je moderirala Maja Pokrovac, direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatske.

Anton Marušić, direktor i predsednik Uprave HEP ODS-a, upozorio je da izgradnja mreže prema najvećoj mogućoj proizvodnji nije ekonomski opravdana. Zato je istakao značaj baterijskih sistema i skladištenja energije u blizini mesta potrošnje.

Darjan Budimir, direktor HROTE-a, naglasio je da decentralizacija i regulacija nisu suprotstavljene i da su jasna pravila ključna za uključivanje novih tehnologija. Podsetio je na rast udela obnovljivih izvora energije u EU, sa 15,9 odsto 2004. godine na 47,5 odsto 2024. godine.

Nikola Vištica, predsednik Upravnog veća HERA-e, pozvao je na saradnju privatnih investitora, operatora i regulatora, kao i na transparentna i predvidiva pravila.

Baterije postaju poslovni alat

Baterijski sistemi mogu pomoći u održavanju ravnoteže između proizvodnje i potrošnje energije, ali vlasnicima mogu otvoriti i nove izvore prihoda. O tome su na panelu „Fleksibilnost je nova valuta – BESS i tržišta balansiranja“ govorili Matija Melnjak, rukovodilac Odseka za portfolio električne energije u E.ON Energiji, Aleš Koželjnik, direktor KOLEKTOR sETUpa, i Dino Mileta, direktor Uprisea.

„Ceo poslovni model je kombinacija prihoda“, istakao je Melnjak. Objasnio je da isplativost baterijskog sistema ne zavisi samo od prihoda sa tržišta balansiranja, već i od potreba industrijskog pogona i mogućnosti priključenja na mrežu.

Koželjnik je naglasio da fleksibilnost ima vrednost tamo i onda kada je sistemu potrebna. Melnjak je kao primere brzog razvoja baterijskih sistema izdvojio Bugarsku i Rumuniju i ocenio da prostora za takav razvoj ima i u Hrvatskoj.

Energetska transformacija fudbalskog kluba

Kako tranzicija izgleda u praksi pokazao je primer fudbalskog kluba Sparta Rotterdam. Denis van den Broek (Dennis van den Broek), projektni inženjer u Essentu, i Dejv van der Mer (Dave van der Meer), komercijalni direktor kluba Sparta Rotterdam, predstavili su projekat u okviru kojeg se sistemi na gas i dizel zamenjuju skladištenjem toplotne energije, toplotnim pumpama i solarnim panelima.

Projekat je razvijen kroz dugoročno partnerstvo i finansijski model bez subvencija, kao deo šire strategije kluba i njegovog odnosa prema zajednici.

Energetika za upravljačkim stolom

O tome kako energija utiče na poslovne odluke govorili su Žužana Ortutej (Zsuzsanna Ortutay(, predsednica Uprave INA-e, Neven Vranković, potpredsednik za korporativne aktivnosti Atlantic Grupe, i Iva Rogović Lekić, izvršna direktorka kompanije GrECo Specialty, na panelu „Energetika za upravljačkim stolom“.

Ortutay je upozorila da dugotrajne državne intervencije mogu oslabiti podsticaj za smanjenje potrošnje i efikasnije korišćenje energije. Istakla je i potrebu za fleksibilnijom regulacijom koja može da prati promene na tržištu.

Od data centara i elektroenergetske mreže do baterijskih sistema i odluka u upravama kompanija, drugo izdanje Energy.Weekenda otvorilo je pitanja koja su sve više deo svakodnevnog poslovanja i donošenja odluka kompanija.