Koja su to privredna područja koje Srbija može da inovira?

Inovacije u preduzetništvu i privredi su svakako nešto što je Srbiji potrebno, posebno u doba moderne tehnologije, ubrzanog razvoja, i stalnog nastojanja za postizanjem napretka.

Nedavno je predstavljen presek istraživanja ICT Hub i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru projekta Srbija inovira, čiji je cilj da podstiče inovacije, startapove, inovativni razvoj i saradnju u okviru veliki projekata koji bi doprineli napretku industrije i privrede Srbije.

Direktorka projekta Srbija inovira Aleksandra Popović za Biznis.rs kaže da je interesovanje za ovaj projekat veliko, posebno zato što još nisu selektovane sve četiri oblasti koje će usmeriti dalju saradnju.

„Kada odaberemo četiri domena tehnoloških inovacija, za koje mislimo da mogu da naprave najveći ekonomski impakt, uputićemo javni poziv i predstavnicima privrede i svima onima koji se bave razvojem, bilo onima iz akademskog sveta ili iz startap zajednice. Uslov je da postoji potencijal za saradnju u okviru selektovanih oblasti“.

Projekat Srbija inovira podrazumeva pre svega tehnološke inovacije, i one su predmet superklastera koje treba značajno da poboljšaju srpsku privredu.

„Želimo da se Srbija pozicionira kao lider u uskospecifičnoj oblasti koja ima najviše talenata, resursa i šansi za uspeh“, kaže Popović i dodaje da, konkretno, superklaster podrazumeva kritičnu masu aktivnih učesnika različitih profila okupljenih oko zajedničkog cilja.

„To su velika i mala preduzeća, startapovi, univerziteti i naučnici, investitori, nevladin sektor i država. Kroz tu mrežu, učesnici dobijaju operativnu infrastrukturu i finansijsku potporu za dalje jačanje i razvoj. To je svetski priznata metodologija i izuzetno nam je drago što je donosimo i u ovaj deo Evrope“, kaže Popović.

Za vreme trajanja projekta, on će proći kroz četiri faze, i najpre će se sprovesti nacionalno istraživanje u cilju prepoznavanja četiri polja privrede sa najvećim inovativnim potencijalom.

„U okviru odabrana četiri polja, razvićemo isto toliko pilot superklastera koja ćemo testirati u realnom okruženju, sa realnim učesnicima iz različitih segmenata društva. Njima ćemo pružiti prostor za povezivanje i saradnju, i institucionalnu podršku. Od četiri pilot superklastera odabraćemo jedan koji ćemo optimizovati i finalno razviti u prvi srpski superklaster. Podržaćemo osnivanje Venture Capital fonda za finansijsku podršku kompanijama koje su deo prvog srpskog superklastera“, objašnjava naša sagovornica.

Kroz ovo istraživanje do sada je mapirano osam domena sa najvećim potencijalima za razvoj Srbije, i to: veštačka inteligencija, blockchain tehnologija, visokotehnološka poljoprivredna proizvodnja, industrija video igara, rešenja za pametna okruženja, eko-pametni energetski izvori, napredni materijali i napredni procesi proizvodnje i biotehnologija, istakla je za naš portal menadžer komunikacije projekta Ivana Vučelić.

Vršilac dužnosti direktora misije USAID u Srbiji Šenli Pinčoti (Shenley Pinciotti) rekla je da je krajnje vreme da srpski inovatori ovog veka postanu poznati.

„U proteklih pet godina, videla sam dosta lokalnih uspešnih priča u digitalnoj sferi, od kompanija poput Nordeusa, do Seven Bridges Genomics, kao i CarGo i Strawberry Energy. Uspesi ovih kompanija potvrđuju da definitivno postoji potencijal. Međutim, Srbiji je potrebno više. Srbiji naročito treba češće zajedničko angažovanje inovativnih startapova i tradicionalne privrede“, istakla je ona.

Generalni direktor ICT Hub Kosta Andrić rekao je da su se poslednjih godina pojavili mnogi elementi inovativnog ekosistema, na stotine startapova, hubova, inkubatora, akceleratora.

„Sve više kompanija, čak i mala i srednja preduzeća, prepoznaju važnost inovacija, pa počinju da sarađuju, razvijaju digitalne strategije i podstiču preduzetništvo. Imamo i velike zakonodavne promene kojima se pruža podrška inovacijama i uslugama e-trgovine u Srbiji. Ono što nam sada treba je hrabra i konkretna strategija, zasnovana na globalno dokazanim konceptima i specifičnim potencijalima koje znamo da imamo“, istakao je on.

Suosnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika Branka Anđelković rekla je da je na samom događaju organizovano glasanje, jer su želeli da vide šta su prisutni mislili o rezultatima prvog preseka istraživanja.

„Pokazalo se da najviše veruju u visokotehnološku poljoprivrednu proizvodnju, veštačku inteligenciju i gejming industriju. Ostaje nam još dosta posla, sprovešćemo 100 intervjua i anketu sa 1.000-1.500 ispitanika sa relevantnim sagovornicima i do jeseni izabrati četiri najperspektivnije oblasti“, istakla je Anđelković.

Zbog toga se i nastavlja sa istraživanjima i, kako kaže Aleksandra Popović, videće da li će se u međuvremenu otvoriti još neke oblasti.

„U svakom slučaju, za tri do četiri meseca, imaćemo jasnu sliku koja su to četiri konkurentna područja“, kaže naša sagovornica.

Od institucija koje su se priključile ovom projektu za sada je ostvarena saradnja sa Fondom za inovacionu delatnost i Republičkim zavodom za statistiku. Organizatori projekta kažu da će se nakon odabira domena priključiti i nadležna ministarstva.

„Poslednja faza našeg projekta je da osnažimo superklaster da nastavi da postane održiv i raste nakon projekta. Nadamo se da će i drugi prepoznati potencijal ovog modela, pa će i druge oblasti početi da se na sličan način organizuju. To je primer uspešnih zemalja, i očekujemo da će tako biti i kod nas“, ističe Popović.