Kolika primanja su neophodna za normalan život u Srbiji?

Statistički podaci ukazuju da je cena prosečne minimalne potrošačke korpe u Republici Srbiji nešto veća od 38.300 dinara. Iako je tokom proteklih meseci nedvosmisleno zabeležen rast dohotka, pitanje je da li sva domaćinstva u zemlji mogu obezbediti dobra koja čine potrošačku korpu.

Šta sve spada u potrošačku korpu?

Reč je o skupu dobara neophodnih za zadovoljenje osnovnih životnih potreba jednog domaćinstva. Najosnovnija su hrana, troškovi stanovanja, energenti, alkoholna i bezalkoholna pića, nameštaj, zdravstvena zaštita, obrazovanje, komunikacije, transport. Potrošačka korpa se procenjuje na osnovu potreba tročlanog domaćinstva.

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija objavljenim za februar 2021. godine, čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu. Oko 20 odsto obuhvata troškove stanovanja i energente. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je medijalna zarada za mart 2021. godine 49.328 dinara. Kupovina prosečne potrošačke korpe, koja je nešto manja od 75.000 dinara, predstavlja izazov čak i za prosečnu srpsku porodicu u kojoj oba roditelja rade.

„Potrošač je socijalno biće. Kada to kažem, mislim na njegovu potrebu da izvede dete u bioskop, pozorište, popije kafu sa prijateljima, sedne u restoran. Naravno, tu se podrzumeva i kupovina novog odela, nove obuće… Govoreći o potrošačkoj korpi koja se nalazi u standardu Crvenog krsta zaključujemo da se sa domaćim zaradama može kupiti samo mali deo onog što ona zapravo uključuje. Realna potrošačka korpa je veća od 100.000 dinara. Po kaloričnoj vrednosti hrane zarada bi možda i mogla da zadovolji standarde potrošačke korpe, ali pojedini proizvodi se ne bi mogli kupiti“, objašnjava za Biznis.rs predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Goran Papović.

Papović kaže da, pored izdataka za hranu i komunalije, postoji niz troškova koji su neophodni za normalan život. Govoriti o kupovnoj moći na bazi minimalne i prosečne potrošačke korpe je nezahvalno, s obzirom na socijalne razlike koje prožimaju srpsko društvo.

„Država mora da ima onoliko novca koliko vredi zbir prosečnih potrošačkih korpi svih domaćinstava. Prvi neophodan uslov jeste izrada socijalnih karata. Imamo sugrađane koji primaju socijalnu pomoć od osam ili deset hiljada dinara. To nije ni približno minimalnoj potrošačkoj korpi. Kada bismo imali socijalne karte, mogli bismo lako da utvrdimo ko pripada socijalno ugroženima grupama stanovništva. Krajnje je vreme da se ozbiljno poradi na tome“, navodi Papović i dodaje da se različita domaćinstva ne mogu tretirati na isti način.

„Nije ista potrošačka korpa za domaćinstvo u kojoj živi tinejdžer koji je u stanju da pojede pola frižidera, za fizičkog radnika ili za članove porodice koji rade u kancelariji. Ne treba svima identična kalorična vrednost namirnica. Takođe, trebalo bi razlikovati potrošačku korpu domaćinstava iz urbanog i ruralnog dela zemlje. Stanovništvo koje živi na selu ima priliku da dopunskim radom nadoknadi određene namirnice koje meštani urbanih naselja plaćaju u prodavnici ili pijaci“, zaključuje Papović.

Medijalna zarada kao nepouzdani pokazatelj kupovne moći građana

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna zarada u Srbiji za mesec mart 2021. godine iznosi 49.328 dinara. Isti izveštaj naglašava činjenicu da čak 50 odsto radno sposobnog stanovništva naše zemlje nije ostvarilo navedeni dohodak.

„Pojavila se informacija da 50 procenata srpskih penzionera prima penziju do 25.000 dinara. Imajmo u vidu i ljude koji žive i rade na selu sa radničkim penzijama od oko 10.000 dinara. Pritom, zaposleni u stranim kompanijama imaju minimalac plus 20 procenata na minimalnu zaradu. Kada sve to uzmemo u obzir, možemo da kažemo da je kupovna moć građana u Srbiji niska. Značajan broj porodica ne može da obezbedi sve minimalne uslove za život“, objašnjava za Biznis.rs ekonomista Ljubodrag Savić i dodaje da se podaci o visini prosečne zarade i prosečne potrošačke korpe objavljuju tako da izgleda kao da su vrednosti približne.

Savić navodi da Srbija po brojnim ekonomskim pokazateljima pripada periferiji Evrope, a jedan od najvažnijih je dohodak po glavi stanovnika. Upitna je metodologija izrade potrošačke korpe i šta ona obuhvata prema planu onoga koji je sastavlja. Ako se na potrošačku korpu gleda kao na skup pojedinih izdataka, verovatno većina građana može da se uklopi.

„Trebalo bi obezbediti veće plate, penzije i sve prihode koje imaju građani naše zemlje. Srbija je po visini BDP po glavi stanovnika bila na jednoj trećini evropskog proseka. To je strašno. Ne treba zanemariti povećanje plata koje jeste pokazatelj relativne uspešnosti neke vlasti. Moramo imati u vidu sa kog smo nivoa krenuli u poređenju sa drugim zemljama. Mi smo krenuli sa 200 evra ličnog dohotka, a drugi sa 900 do 1.000 evra. Logično je to što je naš rast viši. Nažalost, jaz između Srbije i srednje razvijenih evropskih zemalja se produbljuje. Mi polako prestižemo siromašnije zemlje, ali se nismo mnogo odmakli“, zaključuje Savić.