Kolika su neophodna ulaganja za prelazak na grejanje po utrošku?

Tokom grejne sezone mnogi korisnici centralnog grejanja počnu da razmišljaju o uštedi i prelasku na merenje i plaćanje po utrošku, takozvanu individualnu potrošnju, tek kada krenu da stižu prvi računi. Iako se, prema podacima “Beogradskih elektrana”, u sistemu snabdevanja prema potrošnji nalazi oko 40.000 stanova, mnogi građani koji žele da pređu na ovakvu vrstu grejanja uglavnom nisu upućeni u to koji su uslovi, a ni početna ulaganja.

„Ugradnja uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje, kao i ugradnja termostatskih ventila, obaveza je vlasnika stanova. U zavisnosti od vrste uređaja (merilo toplotne energije-kalorimetar ili delitelj na radijatorima), kao i od potencijalnih prepravki same instalacije, troškovi ugradnje uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje i termostatskih ventila iznose od 200 do 250 evra za prosečan stan površine oko 50 kvadratnih metara“, navode iz JKP „Beogradske elektrane“ za Biznis.rs.

Kada je reč o posebnim uslovima, objašnjavaju da je prelazak na novi način obračuna moguć u letnjem periodu pre početka isporuke toplotne energije u novoj grejnoj sezoni i da prelazak na naplatu prema potrošnji nije moguć parcijalno, odnosno samo za pojedine korisnike koji se toplotnom energijom snabdevaju sa zajedničke predajne stanice.

„Zasebni stambeni objekti, odnosno porodične kuće koje se toplotnom energijom snabdevaju sa predajne stanice namenjene samo za zagrevanje predmetnog objekta, mogu preći na obračun prema potrošnji bez ugradnje uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje“, dodaju u ovom preduzeću.

Kada je reč o samoj uštedi, kako navode, na niže mesečno zaduženje prema potrošnji osim energetske efikasnosti samog objekta utiče i racionalna upotreba toplotne energije, koju je moguće ostvariti samo ugradnjom termostatskih ventila i uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje.

„Ugradnjom navedenih uređaja korisnicima se omogućava da upravljaju potrošnjom, što se i evidentira na mesečnim računima za raspodeljenu toplotnu energiju. Prelazak na naplatu prema potrošnji ne može doneti niža zaduženja za isporučenu toplotnu energiju za energetski neefikasne objekte, naprotiv takvi objekti bi imali viša zaduženja, koja bi se umanjila energetskom sanacijom objekta i ugradnjom uređaja za upravljanje potrošnjom i uređaja za registrovanje sopstvene potrošnje“, ističu u „Beogradskim elektranama“.

U novim objektima investitori dogovaraju grejanje po utrošku

U novoizgrađenim objektima koji su priključeni na sistem daljinskog grejanja investitori angažuju firme koje u periodu od dve godine, tačnije od dana uvođenja u sistem redovne isporuke toplotne energije, vrše raspodelu potrošnje na osnovu redovnog mesečnog očitavanja uređaja za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje. Nakon isteka dve godine, a radi naplate isporučene toplotne energije prema očitanim i raspodeljenim vrednostima, neophodno je formirati skupštinu stanara koja će sklopiti ugovor o nastavku usluge očitavanja i raspodele.

“Ukoliko se nakon ovog roka ne formira skupština stanara ili se ne sklopi ugovor sa firmom o raspodeli očitanih vrednosti, naplata isporučene toplotne energije na osnovu očitanih vrednosti merila u predajnoj stanici vršiće se srazmerno učešću zagrevane površine predmetnog prostora u ukupnoj zagrevanoj površini objekata priključenih na predajnu stanicu”, navode „Beogradske elektrane“.

U starijim zgradama odluku o individualnoj potrošnji donose stanari

Kada je reč o postojećim objektima, neophodno je da stambena zajednica donese odluku o prelasku na ovaj sistem naplate. Na osnovu njihovog zahteva “Beogradske elektrane” rade analizu potrošnje iz prethodnog perioda i prosleđuju je skupštini stanara koja donosi konačnu odluku o prelasku na naplatu prema potrošnji. Ukoliko skupština stanara odluči da pređe na naplatu prema utrošku, obavezna je da izabere preduzeće koje će se pobrinuti za projektnu dokumentaciju, ugradnju svih neophodnih uređaja, kao i za raspodelu te potrošnje unutar stambene zgrade.

“Konkretno u Beogradu ne postoje posebni uslovi za prelazak na sistem naplate prema individualnom utrošku, osim da svaka zgrada ili kuća mora imati svoje pojedinačno merilo u toplotnoj podstanici. Sve zgrade u Beogradu već nekoliko godina imaju ugrađena pojedinačna merila, međutim naplata se ne vrši svima prema utrošku toplotne energije izmerene na kalorimetru u podstanici. Samo zgrade koje su priključene na sistem Beogradskih elektrana od 2010. godine do danas plaćaju grejanje prema utrošku toplotne energije izmerene na kalorimetru u podstanici”, kaže za Biznis.rs Aleksandar Dušanić, direktor kompanije Technomer, koja je jedna od registrovanih firmi za ugradnju, merenje i očitavanje potrošnje na ovaj način.

Ukoliko zgrada želi da pređe na sistem naplate prema individualnom utrošku pre svega je potrebno uraditi energetski pregled kojim se utvrđuje kakav je sistem grejanja u pojedinačnoj zgradi, objašnjava naš sagovornik i dodaje da “Beogradske elektrane” zahtevaju izradu elaborata o zajedničkim troškovima grejanja.

“Nakon izrade elaborata utvrđuje se da li zgrada ima horizontalni razvod, u ovom sistemu ugrađuju se kalorimetri (sekundarna merila toplotne energije), kao i termostatski ventili i termo glave na svakom pojedinačnom radijatoru. Ukoliko zgrade imaju vertikalni razvod, u ovom sistemu ugrađuju se delitelji troškova toplotne energije, kao i termostatski ventili i termo glave na svakom radijatoru”, precizirao je naš sagovornik.

Kada je reč o neophodnim ulaganjima, Dušanić navodi da je okvirna cena za kalorimetar sa ugradnjom oko 200 evra plus PDV, cena delitelja troškova toplotne energije sa ugradnjom 25 evra plus PDV po radijatoru, cena ventila i termo glava sa uradnjom je oko 20 evra plus PDV.

Ušteda za kućni budžet od 30 do 40 odsto

Shodno tome da sve zgrade u Beogradu imaju ugrađene kalorimetre u podstanici, Beogradske elektrane već imaju uvid u potrošnje kWh (kilovat sati) pojedinačnih zgrada i stambena zajednica ovom preduzeću može da uputi zahtev za uvid u potrošnju nekoliko godina unazad.

“Uvidom u potrošnju koju stambena zajednica dobije od Beogradskih elektrana, možemo utvrditi da li je potrošnja zgrade u prethodnom periodu veća, ista ili manja od cene koju zgrada trenutno plaća prema metru kvadratnom stana”, navodi direktor firme Technomer.

Korisnici ugradnjom ovakvih sistema, kako ističe, mogu da kontrolišu troškove, a samim tim i da uštede novac tokom zimskog perioda.

“U svakom slučaju ugradnjom ovakvih sistema korisnici mogu da kontrolišu svoje troškove tako što ukoliko nisu u stanu smanjuju temperaturu u prostoru na 18 stepeni, kada su u stanu otvaranjem termo glava povećavaju temperaturu u stanu na 21 stepen”, navodi on i dodaje da ukoliko korisnik ne boravi u stanu nekoliko dana može da reguliše temperaturu tako da ona bude podešena na mod protiv smrzavanja sistema.

“Pravilno korišćenje termostatskih glava dovodi do uštede. Prema našem iskustvu, zgrade koje su sagrađene od 2010. godine do danas i imaju obavezan sistem naplate prema individualnom utrošku ostvaruju uštede od 30 do 40 odsto u odnosu na cenu plaćanja prema kvadratnom metru stana. Naravno, sve ovo zavisi od energetske klase zgrade, kao i pojedinačnih navika korisnika. Međutim, i zgrade sa lošijom izolacijom mogu da ostvare uštede od 20 do 30 odsto po sezoni, bez dodatnog ulaganju u izolaciju i stolariju”, zaključuje naš sagovornik.