Koliko Beograđani zaista odlučuju o trošenju gradskog budžeta?

Beograđani su i ove, kao i prethodne godine, mogli da glasaju i daju svoje predloge o tome kako će se trošiti novac iz budžeta Grada Beograda, odnosno da biraju projekte koji će biti urađeni tokom 2022. godine. Njima je ovaj poziv uputio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Rok za glasanje je bio kraći u odnosu na prošlu godinu, kada je trajao od 14. do 28. novembra, pošto je primanje predloga ove godine trajalo od 2. do 8. decembra.

„Mi već tri godine stavljamo budžet na javni uvid. Budžet grada za narednu godinu iznosi 158,4 milijardi dinara, odnosno oko milijardu i 350 miliona evra. Svake godine dve nedelje postavimo nacrt budžeta na sajt Grada, građani mogu do srede uveče da glasaju, do sada smo dobili oko 7.600 predloga“, rekao je Vesić na RTS-u nekoliko dana pre završetka roka za glasanje i dodao da je prošle godine usvojena trećina predloga.

Kako je dodao, gradska vlast će imati sedam dana da razmotri zahteve, nakon čega će biti objavljeno koji su projekti prihvaćeni i koji će biti realizovani u sledećoj godini.

Postavlja se pitanje da li je rok od nedelju dana dovoljan da se građani Beograda informišu o tome da imaju mogućnost da glasaju za projekte koje bi realizovala gradska vlast, ali i o kakvim tačno projektima građani odlučuju.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić, daleko veći problem od samog roka je to što nije dovoljno jasno o čemu građani mogu da odlučuju i na šta zaista mogu da utiču.

„Koliko sam video prema formularu, građani su mogli da daju svoje predloge za budžetske troškove, bili oni generalni ili konkretni (npr. da se asfaltira neki put ili postavi osvetljenje u nekoj ulici), kaže Nenadić.

On dodaje da je takvu vrstu ankete grad mogao da obavi znatno ranije, a ne pred usvajanje budžeta, pa da pomenute predloge uzme prilikom pisanja nacrta.

„Kad već govorimo o nacrtu, on je objavljen, ali ne i njegovo obrazloženje, niti podaci o sličnim troškovima u tekućoj godini“, kaže Nenadić.

Na pitanje koliko građani zaista mogu da odlučuju o bitnim projektima, ako smo nedavno svedočili razmimoilaženju stavova između gradske vlasti i Beograđana o trasi metroa, Nenadić kaže da je nepoznato u kojoj meri građani mogu da utiču na konačnu odluku o budžetu. Prema njegovim rečima, prava javna rasprava bi podrazumevala objavljivanje predloga koji su odbijeni i razloga zbog kojih oni nisu prihvaćeni.

On ocenjuje da bi bilo još bolje da Grad u ovoj fazi izrade budžeta objavi o kojoj sumi novca građani zaista mogu da odlučuju svojim predlozima, a koji delovi budžeta se ne mogu menjati, pa da se građani izjašnjavaju u tim okvirima, i možda između raznih alternativnih rešenja (npr. da li da u narednoj godini neki novac bude utrošen na popravku kanalizacione mreže ili izradu novog vrtića u nekom naselju, jer će novca biti samo za jedan projekat.

„Mnoge bitne odluke za Grad su donete van konsultacija sa građanima. Kad već pominjete metro, tu je svakako bitno pitanje trase, ali je drugo jednako važno – naravno da je dobro da se gradi metro i da bi građani to podržali, ali ne znači da bi podržali taj projekat po svaku cenu, jer bi možda smatrali da za taj novac može i treba da se izgradi nešto drugo“, naglašava naš sagovornik.

Govoreći o broju predloga koji je naveo zamenik gradonačelnika Beograda i koji iznosi 7.600, Nenadić kaže da je jedini način da se ti podaci provere – javno objavljivanje predloga. 

„Objavljivanje bi nesumnjivo bilo korisno i zbog drugih stvari – tako bi ljudi mogli da vide šta su njihovi sugrađani predlagali, i da sami donesu sud o tome da li su predlozi prihvaćeni ili odbijeni iz opravdanih razloga“, zaključio je Nenadić.

Ovo, ali i nekoliko drugih pitanja koja se tiču participacije građana u biranju projekata koji će biti finansirani iz budžeta Beograda, poslali smo i Gradskoj upravi, ali do trenutka pisanja ovog teksta nismo dobili odgovore. 

Podsetimo, prošle godine je usvojena trećina predloženih predloga, a rok za razmatranje ovogodišnjih predloga ističe 15. decembra. Kao jedan od najboljih predloga iz prošle godine Vesić je naveo rekonstrukciju Omladinskog pozorišta Dadov.