Koliko novca roditelji moraju da izdvoje za državne i privatne vrtiće?

Ovogodišnji konkurs za upis dece u beogradske predškolske ustanove počeo je 11. aprila i trajaće do 13. maja. Preliminarne liste upisane dece biće objavljene 6. juna, posle čega će uslediti rok za žalbe koji će trajati do 15. juna.

Dinamika konkursa predviđa da upisne komisije razmatraju žalbe roditelja do 24. juna, dok će konačne liste upisanih mališana biti poznate krajem juna.

“U 17 predškolskih ustanova koje u svom sastavu imaju ukupno 310 vrtića, ima 13.955 mesta, a očekuje se i dodatno proširenje kapaciteta nakon završetka izgradnje novih vrtića. Samo od prošlog septembra otvorena su tri nova vrtića, na Vračaru, u Obrenovcu i na Čukarici, a do sledećeg septembra sa radom će početi sigurno još tri sigurno, u Filmskom gradu, Zemunu i naselju Zuce, dok je započeta gradnja još nekoliko vrtića. Tu je i pet novih objekata u kojima su radovi u završnim fazama. Dodatnih mesta za mališane biće na Čukarici, Bežanijskoj kosi, Zemunu, Zvezdari, Obrenovcu”, kaže za Biznis.rs sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda Slavko Gak.

Prema njegovim rečima, najveći pritisak je kao i prethodnih godina u najmnogoljudnijim oštinama, pre svega na Novom Beogradu, Paliluli, Voždovcu… Pokrenuta je i inicijativa za otvaranjem novih mesta, pa se na Novom Beogradu gradi pet novih objekata.

“Roditelji i staratelji imaće dovoljno vremena da konkurišu za mesto. Zahtevi za upis podnosiće se elektronski, putem usluge eVrtić na portalu eUprave kao i prethodnih nekoliko godina. Sa tim sistemom smo uhodani, očekujem da sve protekne u najboljem redu”, dodaje Gak i podseća da za konkurisanje nije potrebna nikakva dokumentacija i da je Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu uvek na raspolaganju onima kojima je pomoć potrebna.

“Ono što je bitno, a što se često smetne s uma je da je za vrtiće moguće konkurisati tokom cele godine, ne samo za vreme konkursa, koji je roditeljima bitan jedino zbog činjenice da je tada najviše slobodnih mesta u ponudi”, navodi on.

Na pitanje koliko roditelji moraju da izdvoje novca za državne i privatne vrtiće na mesečnom nivou, sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda objašnjava da ekonomska cena državnih vrtića iznosi 28.085 dinara, a iznos subvencije za privatne vrtiće je 80 odsto ekonomske cene. Odnosno, ovo je iznos koji se maksimalno, mesečno, uplaćuje roditeljima kao subvencija za boravak deteta u privatnom vrtiću i to je 22.468 dinara.

“Ovo je suma sa kojom Grad Beograd subvencioniše boravak i dece u državnim vrtićima, budući da roditelji u državnim vrtićima plaćaju 20 odsto ekonomske cene, odnosno 5.617 dinara. U privatnim vrtićima, roditelji plaćaju razliku u ceni, oni biraju vrtić, uslove, sklapaju ugovor sa vrtićem, a Sekretarijat ima ugovornu obavezu sa roditeljima, njima direktno uplaćujemo novac, ne vrtićima”, ističe Gak.

Od kada je u septembru 2015. godine započet projekat subvencionisanja boravka dece u privatnim predškolskim ustanovama za koju nema mesta u državnim, čini se da iz godine u godinu raste broj onih koji svoju mališane upisuju u privatne vrtiće.

Kako napominju u sekretarijatu, pre ove odluke funkcionisalo je manje od 50 privatnih vrtića u kojima je boravilo oko 2.500 dece, a sada u ovom sistemu funkcioniše oko 440 privatnih vrtića u kom se nalazi oko 22.000 dece.

“Jedini uslov za ostvarivanje prava na refundaciju jeste da su roditelji odbijeni u državnom vrtiću, nakon čega uzimaju potvrdu iz vrtića o tome, takozvanu odbijenicu, sa kojom mogu dobiti pomoć Grada Beograda. Do sada smo roditeljima isplatili oko 19 milijardi dinara na ime refundacije za boravak u privatnim predskolskim ustanovama i sa tim nastavljamo”, zaključuje Slavko Gak.