Evropskoj uniji preti nestašica gasa tokom zime

Evropskoj uniji ove zime moglo bi da nedostaje do 14 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što je oko sedam odsto njene ukupne potrošnje, upozoravaju izveštaji američkog Instituta za ekonomiju energetike i finansijske analize (IEEFA) i evropskog udruženja operatera gasnih mreža ENTSO-G. Zbog poremećaja u globalnom snabdevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku, EU bi mogla da se suoči sa znatno višim cenama energije, dodatnom kupovinom gasa na svetskom tržištu i, ako ne obezbedi dovoljne količine, potrebom da ograniči potrošnju.

Glavni problem je što evropska skladišta gasa imaju nešto više od 70 odsto popunjenosti, najmanje za ovo doba godine otkako se podaci prate, od 2011. godine. Visoke cene tokom leta podstakle su trgovce da gas prodaju umesto da ga skladište za zimu. Zbog toga EU ulazi u sezonu grejanja sa manjom rezervom za slučaj hladnog vremena ili novih poremećaja u snabdevanju. Gas je pritom ključan za grejanje zgrada, rad industrije i proizvodnju električne energije, prenosi Politico.

Prema proceni IEEFA, manjak bi mogao da znači da će evropske zemlje iz skladišta moći da povuku oko sedam milijardi kubnih metara gasa manje nego što bi im bilo potrebno u nepovoljnom scenariju. To ne znači da će gas nužno nestati, već da će države morati da nabavljaju dodatne količine po visokim i promenljivim cenama ili da smanjuju potrošnju ako novih isporuka ne bude dovoljno.

Ana Džaler-Makarevič, vodeća analitičarka IEEFA za evropsko tržište energije, upozorava da manje rezerve ostavljaju Evropu slabije zaštićenom od novih poremećaja i naglih skokova cena.

Izveštaj ENTSO-G za zimu 2026/2027. upozorava da bi, u slučaju hladne zime i ograničenog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), nivo popunjenosti skladišta mogao da padne na svega 11 odsto. To je nivo koji bi ostavio malo prostora za dalje povlačenje gasa, posebno iz rezervi koje nije lako koristiti. Ako bi države želele da do kraja zime sačuvaju najmanje 30 odsto popunjenosti skladišta, morale bi da obezbede dodatne količine ili da smanje potrošnju za iznos jednak približno sedam odsto ukupne tražnje.

Dodatni pritisak stvara zabrana dugoročnih ugovora za isporuku ruskog tečnog prirodnog gasa u EU, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru. Prema izveštaju IEEFA, time bi evropski uvoz bio smanjen za dodatnih sedam milijardi kubnih metara godišnje. Ruski gas ranije je pomagao da se pokriju sezonske oscilacije u potrošnji, dok se Evropa sada sve više oslanja na skladišta. Istovremeno, potražnja za gasom tokom zime porasla je u prethodne dve godine, a uvoz nije pratio taj rast. Neto povlačenje gasa iz skladišta u januaru ove godine dostiglo je 22,6 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 18,8 milijardi u januaru 2025. i 17,8 milijardi u januaru 2024.

Alternativa je dodatni uvoz TPG-a, naročito iz SAD, ali bi nadoknada manjka po sadašnjim cenama evropske kupce koštala oko tri milijarde evra više nego prošle godine za istu količinu, odnosno oko 12 odsto više.

Problem je i što je američka proizvodnja TPG-a blizu punog kapaciteta, pa bi veće evropske narudžbine dodatno zaoštrile globalno tržište. U scenariju ozbiljnog manjka, ENTSO-G predviđa da bi raspoložive isporuke LNG-a Evropi mogle da budu smanjene za 20 odsto.

Ipak, deo analitičara smatra da bi rast cena mogao da spreči najgori fizički manjak gasa. S&P Global Energy ukazuje da bi brzo pražnjenje evropskih skladišta podiglo cene dovoljno da privuče tankere sa TPG-om koji bi inače išli u Aziju. Međutim, prostor za smanjenje potrošnje u evropskoj industriji već je ograničen. Rat u Ukrajini doprineo je gašenju oko petine industrijske potražnje za gasom, a taj deo potrošnje se nije oporavio. Ako novi rast cena ponovo primora fabrike da smanje proizvodnju, deo prilagođavanja tržišta mogao bi da se prelije na evropsku industriju i potrošače.