KONTEJNERSKI SAOBRAĆAJ IZDRŽAO UDAR PANDEMIJE Povećana potražnja otvorila nove trgovačke rute

Najučestaliji i najadekvatniji transport robe na veliko za firme iz čitavog sveta odvija se putem kontejnerskog saobraćaja. Po tom pitanju ni naša zemlja nije izuzetak, iako shodno svojoj veličini i potražnji njena količina transporta ovim putem daleko zaostaje za razvijenijim i velikim tržištima, što je potpuno razumljivo prema ekonomiji obima.

S druge strane, uobičajeni putevi kontejnerskog transporta, brzina dostave, količina poručivanja, pa i potražnja za specifičnom robom, dosta su se promenili za vreme pandemije korona virusa, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji.

Pre krize izazvane pandemijom, ništa nije ukazivalo da će potrošačke navike postati prilično drugačije, a sama potražnja otići u potpuno drugom smeru, komentariše za Biznis.rs Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja u kompaniji cargo-partner Srbija.

„Naša zemlja je sa raznih destinacija uvozila najrazličitije vrste robe. Iz evropskih zemalja, drumskim putem, najčešće su se dopremale sirovine za proizvodnju hrane, zatim gotovi prehrambeni proizvodi, građevinska oprema, auto-delovi. Avionski transport je uvek najbolja opcija za osetljiviju i skuplju robu, a u Srbiju je na taj način najviše stizalo medicinskih sredstava i opreme, farmaceutskih proizvoda, odeće, obuće. Takođe, zahtevniju cenu transporta mogu da isprate i raznovrsne elektronske komponente i oprema, mobilni telefoni i druga IT oprema, kao i rezervni delovi“, kaže Đekić.

Ipak, prema rečima našeg sagovornika, ukoliko na vreme isplanirate porudžbinu i tranzitno vreme pomorskog transporta vam ne predstavlja problem, brod je svakako optimalno rešenje.

Pomorski transport, kao ekonomski najisplativija opcija, sa najdužim tranzitnim vremenom, bio je pogodan za uvoz tekstila, guma, raznih mašina i opreme, najrazličitije auto delove, reklamne proizvode, pribor za školu, igračke, IT opremu, granit…

Šta se u međuvremenu promenilo u ovoj, pandemijskoj godini?

„Kao i prilikom svake vanredne situacije, najveća potražnja je za hranom. U početku je to bila glavna briga domaćeg tržita, i poseban tretman na graničnim prelazima imali su prevoznici hrane. Pandemija je zatim vrlo brzo iziskivala pojačanu upotrebu zaštitne medicinske opreme, te smo se prateći taj trend trudili da odgovorimo na zahteve za pojačanom potražnjom zaštitnih odela, maski i rukavica. Kako su daleke destinacije postale ključne za snabdevanje medicinskom opremom, a putnički letovi otkazivani, našim čarter rešenjima uspevali smo da odgovorimo na sve veću potražnju iz azijskih zemalja, te smo tako samo tokom aprila i maja ove godine organizovali šest direktnih čarter letova do beogradskog aerodroma i prevezli preko 35 miliona zaštitnih maski“, ističe Đekić za Biznis.rs.

Kako kaže, tokom pandemije se prevoz robe vozom, takozvanim „Novim putem svile“, pokazao kao relativno stabilna opcija, jer na njega nisu toliko uticale anti-epidemiološke mere. Železnički transport kao alternativno rešenje pomorskom i avionskom transportu, nudi optimalan odnos cene i tranzitnog vremena, a uz fiksne nedeljne polaske i tranzitno vreme od oko dve nedelje do centara u Evropi, zaista je veoma atraktivan.

Pomorski transport je, bez obzira na oscilacije sa cenom, uz dugoročno planiranje i tokom pandemije ostao najekonomičnije rešenje. Deo medicinske opreme je takođe vožen pomorskim putem, zatim IT oprema za kojom je potražnja izuzetno povećana.

Takođe, u ovom periodu su sve aktivnosti u prirodi postale aktuelnije, pa je bio pojačan uvoz pribora za pecanje, sređivanje dvorišta, sportske opreme.

I Srbija ima široku ponudu za izvoz robe kontejnerima

U skladu sa očekivanjima, Kina je i dalje dominantno tržište kada su daleke destinacije u pitanju, jer pruža najraznovrsniju vrstu robe za sve industrijske grane i transportna rešenja od nje ka Evropi su najrazvijenija.

„Izuzev Kine, našem tržištu je interesantna i Indija za određeni segment robe, poput granita ili začina. Tokom zatvaranja u Kini, dok je proizvodnja bila kompletno obustavljena, određeni korisnici su tražili alternativne zemlje za uvoz, pa se jedan segment uvoznika preorijentisao na Španiju, Tursku i Italiju. Sve što cenovno ne može da izdrži poskupljenje transporta, što se dogodilo kako u avionskom, zbog ukidanja putničkih letova, tako i u ostalim vidovima transporta, čeka proleće i period posle kineske nove godine, u nadi da će se situacija stabilzovati“, napominje Nebojša Đekić.

Na pitanje kakva roba se obično šalje kontejnerima odavde ka drugim tržištima, direktor prodaje u cargo-partner Srbija kaže da je naša zemlja veliki izvoznik najrazličitijih proizvoda, poput trupaca, građe i građevinske opreme, svežeg voća, raznih mašina i alata.

„Tokom pandemije struktura robe u izvozu se malo promenila, pa je veći akcenat bio na prehrambenoj industriji. Povećala se potražnja za svežim jabukama i zamrznutim višnjama, malinama i kupinama, proizvodima od metala, kablovskom i auto opremom. Takođe, više se izvozila stočna hrana, odnosno dodaci za ishranu stoke, kao i kolageni omotači za kobasičarsku proizvodnju“, navodi Đekić.

Nedostatak kontejnera i povećana potražnja otvaraju nove puteve transporta

Glavni razlog aktuelnog zagušenja u transportu je nedostatak potrebne opreme, usled povećane potražnje. Osim toga, cene rastu konstantno, tako da je zabeleženi nivo cena, najviši u poslednjih deset godina.

Budući da najviše izvoza ide iz Kine, nedostatak kontejnera je tamo kao problem najizraženiji, pa je i sam skok cena najviše pogodio uvoznike sa te destinacije.

„Brodski prevoznici našli su se u problemu jer su zbog svih navedenih parametara potražnja i priroda transporta tereta morem otišli u pravcu koji niko nije očekivao. Prevoznici su tokom cele ’korona godine’ ukidali pojedina nedeljna isplovljavanja iz Evrope prema Aziji. Na tržištu nema ni dovoljno brodova za iznajmljivanje jer je globalna trgovačka flota popunjena trenutnom potražnjom, a ’čepovi’ se formiraju na skoro svim čvorištima. Većina brodova i kontejnera slata je za Sjedinjene Američke Države jer je tu potražnja bila najveća. Kada brod pristane u luku u SAD, kontejner se prazni ali lokalnog špeditera i kamionskog prevoznika tražite i do 10 dana, a zatim sledi još sedam dana da se roba isporuči i možda još 10 dana da se kontejner vrati u terminal, odnosno kontejnersku luku. Kontejner tek tada može biti ponovo ukrcan na brod i vraćen za Aziju“, objašnjava logističku problematiku sagovornik Biznis.rs.

Zbog nedostatka opreme u Kini, pogođena je i Amerika, s tim da uvoz iz SAD ka Evropi funkcioniše dosta fleksibilnije, posebno kada su severnoevropske zemlje u pitanju.

Nasuprot tome, Indija nije toliko popularna kao destinacija za uvoz robe, pa je rast sveukupnih troškova sa ove destinacije daleko manji.

„Svojim korisnicima pomažemo da izbegnu kašnjenja, bržim, premium servisom za kontejnerski transport korišćenjem luka Koper i Trst, odnosno rešenjem Adria PRIORITY Express. Tranzitno vreme iz glavnih luka sa Dalekog istoka do glavnih luka Jadrana je 5-8 dana brže u odnosu na luke Severnog mora.  Zahvaljujući različitim opcijama sa odabranim prevoznicima, možemo da obezbedimo slobodnu opremu i garantujemo isplovljavanje i rokove isporuke. Uz naša inovativna rešenja špedicije nudimo sveobuhvatnu logističku uslugu kroz mrežu naših skladišta, praćenje kontejnera radi potpune vidljivosti i transparentnosti kroz naš inteligentni sistem za praćenje kontejnera i mnogo drugih pogodnosti“, poručuje Đekić.

Srbija je tokom 2019. godine zabeležila 24.800 pošiljki. Postizanje dogovora potencijalnih klijenata i kompanije cargo-partner Srbija je maksimalno pojednostavljeno. Samo slanje pošiljki zahteva popunjavanje zakonski propisane dokumentacije, a veoma je važno i posedovanje takozvane „paking“ liste, koja prati trgovačku fakturu i prevozne dokumente, i pruža informacije o uvezenim predmetima i pojedinostima pakovanja za svaku pošiljku (težina, dimenzije, problemi s rukovanjem, itd).

U zavisnosti od vrste robe, proverava se koje procedure moraju biti ispoštovane, kako bi uvoz, odnosno izvoz robe, uz sve carinske formalnosti protekao kako treba.

„Kupci koji se prvi put odluče na uvoz ili izvoz, treba da budu strpljivi dok se svi detalji ne provere, kako se ne bi pokretao transport robe, dok ne postoji potvrda da sve zaista može da se sprovede do kraja bez ikakvih problema. Pojedina roba može da zahteva posebnu dokumentaciju, za neku je neophodan fitosanitarni pregled, a posebne materije se u transportu tretiraju kao opasne, na primer baterije ili eterična ulja, pa je neophodno pribaviti posebne dozvole za uvoz takve robe. Pored toga, roba visoke vrednosti takođe iziskuje poseban tretman, pa je za nju dokumentacija dosta složenija“, objašnjava Nebojša Đekić.