KONTRASTI EKONOMSKE STVARNOSTI – od indeksa siromaštva do luksuznih stanova

Pažnju ekonomske ali i šire javnosti proteklih dana privukla su dva interesantna statistička podatka, sa dva kraja naše ekonomske stvarnosti.

Sa jedne strane, prema zvaničnim statističkim podacima, u prošloj godini stopa rizika od siromaštva u Srbiji iznosila je 23,2 odsto. U odnosu na 2018. godinu niža je za 1,1 procentni poen. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 31,7odsto, i u odnosu na 2018. godinu niža je za 2,6 procentnih poena.

Inače, stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat osoba čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod ispod praga rizika od siromaštva. U Srbiji je u 2019. godine taj prag iznosio 19.381 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Stopa rizika od siromaštva ne pokazuje koliko osoba je stvarno siromašno, već procenat lica koji imaju ekvivalentni raspoloživi prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Prag rizika od siromaštva za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina iznosio je 34.886 dinara. Dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina taj prag iznosio 40.700 dinara.

Statistika pokazuje da se stopa rizika od siromaštva smanjuje, čemu su sigurno doprineli i rast penzija i plata u protekloj godini, koji je nastavljen i u ovoj, uprkos korona krizi. Ekonomista Ivan NIkolić ukazuje da je prema analizi Međunarodne organizacije rada, podela 100 evra svim građanima doprinelo smanjenju siromaštva.

Sa druge strane, prema Izveštaju o tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najskuplji stan u Srbiji tokom trećeg kvartala ove godine prodat je po ceni kvadrata od 9.013 evra. Za tu nekretninu u “Beogradu na vodi”, koja je i najskuplje plaćena u ovom periodu, izdvojeno je 883,8 hiljada evra. Isto tako, među stanovima u staroj gradnji najviše je izdvojeno za kvadratni metar stana na Vračaru, čak 4,3 hiljade evra, dok je najskuplji stan po ceni od 1,4 miliona evra prodat na beogradskoj opštini Stari grad.

Beograd, kao i uvek, prednjači u cenama nekretnina u odnosu na ostatak Srbije, pa je u glavnom gradu i najskuplje prodata kuća u Brzakovoj ulici na Savskom vencu, koja je koštala 1,15 miliona evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je na Kopaoniku, po ceni od 7.168 evra, dok je najskuplji poslovni prostor prodat u Južnom bulevaru na Vračaru i to za više od milion evra.

Ekonomista Ivan Nikolić ističe da su ti luksuzni stanovi samo mali deo prometa nekretnina, i da podižu prosečnu cenu kvadrata stana. Sa druge strane, kako naglašava, u Srbiji je uvek bilo kupaca za luksuzne stanove, čak i u najteža vremena.

Nikolić smatra da se u Srbiji još uvek nedovoljno ulaže u stanogradnju, posebno kada se pogledaju ulaganja u infrastrukturu i izgradnju komercijalnog poslovnog prostora. On ističe da je to prostor ne samo za razvoj stanogradnje u Srbiji, već i građevinarstva u celini, kao i povećanja njegovog učešća u bruto društvenom proizvodu.

Inače, prema podacima Narodne banke Srbije oko 450 građana Srbije u banci ima depozite veće od pola miliona evra, i taj broj se iz godine u godinu povećava, dok prema podacima iz prethodnih godina, godišnje oko 20-ak hiljada građana Srbije plati godišnji porez na dohodak.

Između jedne i druge krajnosti na ekonomskom spektru, nalazi se prosečna plata, koja je u avgustu, u neto iznosu bila 54.115 dinara, a sa porezima i doprinosima (bruto) 74.768 dinara.

Prema zvaničnim statističkim podacima, rast bruto zarada u periodu januar–avgust 2019. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,7 odsto nominalno, odnosno 7,4 odsto realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,9 odsto nominalno i za 7,6 odsto realno. U poređenju sa avgustom prošle godine, prosečna bruto zarada u istom mesecu ove godine nominalno je veća za 8,6 odsto, a realno za 7,2 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 8,7 odsto, odnosno za 7,3 odsto realno.

Medijalna neto zarada za avgust 2019. godine iznosila je 41.927 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Polako rastemo, iz godine u godinu.