Kriptovalute u BiH ne rudare samo zaljubljenici u IT već i penzioneri i učitelji

U BiH još još uvek ne postoji zakonska regulativa kojom se definiše oblast kriptovaluta, ipak, to ne znači da trgovina ovom valutom ne podleže drugim zakonskim propisima, pa je interesovanje za digitalnim novcem sve veće.

Zainteresovanost za rudarenje i trgovinu kriptovalutama u BiH stalno raste, a pored zaljubljenika u IT, ovim se sve češće bave i penzioneri, učitelji, pa i sveštenici. Ljudi uglavnom imaju oko dve mašine za rudarenje, a one troše kao mala kvarcna grejalica i dosta njih se tokom zime greje na ove mašine, pišu Nezavisne novine.

Osnivač i direktor BCX (Balkan Crypto Exchange) menjačnice u Banjaluci Nikola Klak rekao je da se radi na zakonskoj regulativi koja se generalno odnosi na kriptovalute i njihovo mesto u tradicionalnom finansijskom sistemu.

„To će se raditi po uzoru na Srbiju, da se definiše šta je kriptovaluta, koje se firme bave tim, ko su ostali učesnici“, rekao je on dodajući da bi Zakon o kriptovaluti trebalo da bude na sednici parlamenta krajem ove godine, ali da to zavisi od drugih faktora.

Pojasnio je da to što ne postoji zakon o kriptovalutama ne znači da trgovina ovom valutom ne podleže drugim zakonskim propisima.

„Porez na dobit od kriptovaluta se plaća kao porez na platu, nije posebno definisan i ne postoji razlog da se drugačije definiše. Naša firma koja se bavi posredovanjem u prodaji kriptovaluta radi na osnovu Zakona o trgovini“, objasnio je Klak za Nezavisne novine.

Istakao je da je zainteresovanost građana za rudarenje i trgovinu kriptovalutama zaista velika, te da je ovaj trend u BiH nastao pre pet do šest godina.

„Kako rastu cene i vrednost kriptovaluta, tako raste i zainteresovanost građana, ali i preduzeća i firmi, kako za rudarenje, tako i za čuvanje i prodaju kriptovaluta“, kazao je Klak, dodajući da se ovaj trend na početku karakterisao kao prolazan i za koji su zainteresovani bili samo zaljubljenici u IT.

„Međutim, sada smo svedoci da u tome učestvuje više ljudi. Ja volim kažem da među klijentima imamo penzionere, učitelje, popove, kao i poreznike“, naveo je on.

Na pitanje da li će najave najvećih finansijskih regulatora Evropske unije da se stavi zabrana za ključne oblike rudarenja bitkoina, jer se time troše velike količine električne energije, uticati na rudarenje u BiH, Klak je rekao da je to malo tržište te da se ne rudare sve kriptovalute na isti izvor napajanja.

„Neke se rudare na teži način potrošnjom struje, a sada dosta njih prelazi na drukčiji sistem koji ne troši nikakvu električnu energiju. Bitkoin je najstarija i najpoznatija kriptovaluta, koja neće moći da se zabrani, ali može da se desi da zemlje koje nemaju dovoljnu infrastrukturu za toliku količinu električne energije mogu proterati rudare da rudare u drugim zemljama“, naveo je Klak, dodajući da što se tiče BiH ima nekoliko firmi koje se ozbiljnije bave rudarenjem, ali na svetskom nivou to nije veliko učešće.

„Naše tržište je veoma malo, pored velike zainteresovanosti, to je mala privreda, gde ljudi uglavnom imaju oko dve mašine za rudarenje, a one troše kao mala kvarcna grejalica i dosta ljudi se tokom zime greje na ove mašine“, zaključio je Klak.

Kako je rekao ekonomski stručnjak Miloš Grujić, trošenje struje nije problem dok god rudari redovno plaćaju račune.

„Kada veliki svetski finansijski autoritet izjavi nešto o uštedi energije i energetskoj efikasnosti, onda cene kriptovaluta padnu. To mi deluje kao namerno puštanje balona da neko zaradi na njemu“, rekao je Grujić, dodajući da će zainteresovanosti uvek biti jer je to idealno za ljude željne brze zarade.

„Svaki put kada se pojavi nova vest, za kriptovalute poraste interes“, kazao je Grujić.

Kada je reč o uređenosti tržišta kriptovaluta u BiH, Grujić je rekao da je teško govoriti o tržištu ove valute samo za jednu zemlju.

„Ovo je tipičan primer integracije, globalizacije finansijskih tržišta. Kada pričamo o tržištu kriptovaluta, to je jedno veliko globalno tržište. Tržište kriptovaluta je ostvarenje sna liberala, jer se sve može posmatrati kao tržište koje nema jedan finansijski centralni autoritet“, zaključio je Grujić.

Osnivač prve kriptovalute u BiH pod nazivom RXC (RuXCrypto) Nedžad Smajić kaže da je ovo projekat Crypto.ba zajednice koju je on osnovao 2016. godine.

„Naša kriptovaluta je nastala u cilju edukacije mladih. Ona nije započeta da se na njoj profitira, već da bude odskočna daska mladima iz BiH i šire da nauče osnove kriptovaluta. Valuta je u opticaju i može se kupiti“, naveo je Smajić, dodajući da je interes građana veliki, jer na ovaj način im je omogućeno da na svom jeziku rudare.

„Ona je decentralizovana, ja sam je samo započeo, a dalje ona nastavlja sama“, naveo je Smajić.