Kristin Lagard upozorila vlade da ne odustanu prerano od kriznog finansiranja

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) izjavila je u ponedeljak da ECB “pažljivo prati razvoj dugoročnih nominalnih prinosa na obveznice“. Prinosi na desetogodišnje obveznice Nemačke, Francuske i Italije pali su nakon njene izjave.

Prinosi na obveznice u SAD i Evrozoni porasli su u poslednje vreme, s obzirom na to da će uvođenje vakcina i fiskalnih podsticaja uticati na globalnu ekonomiju. Lagard je navela u obrćanju ovogodišnjem uvodnom plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta da ECB prati indikatore u okviru široko zasnovanog skupa kako bi procenila da li su uslovi finansiranja i dalje povoljni“, prenosi Market Watch.

Prema rečima šefice ECB stope bezopasnog indeksiranja i suvereni prinosi posebno su važni, jer su dobri kao rani pokazatelji onoga što se dešava u nižim fazama prenosa monetarne politike, jer banke koriste te prinose kao referencu prilikom određivanja cene svojih zajmova domaćinstvima i preduzećima.

Neki političari su zabrinuti da će se zemlje previše zaduživati da bi podržale ekonomiju tokom naredne godine, ali Lagard tvrdi da ne deli njihove brige. Njen najveći strah, kako je navela u izjavi za CNN, nije da će Evropska unija akumulirati brdo dugova, već da bi vlade njenih država članica mogle „brutalno“ da povuku garancije za posao i podršku prihodima, pre nego što za to dođe vreme, dodajući da se takvi programi moraju olakšavati „postepeno“ i pažljivo.

Ona je ocenila da je to najteži trenutak, koji zahteva najviše suptilnosti u postupanju. Vlade šrom sveta emitovale su milijarde dolara fiskalne pomoći za ublažavanje ekonomskog udara koji je nanela pandemija Covid-19, uz do sada neviđeno veliku podršku centralnih banaka poput ECB, koja je odobrila 1.800 milijardi evra za oporavak Evrozone.

Lagard je naglasila da čak i kada ekonomija bude počela da se oporavlja, političari ne bi trebalo da prerano povuku podršku, jer bi ona trebalo da važi “na duži rok“. U najnovijoj prognozi ECB iz decembra prošle godine predviđeno je da će ekonomija Evrozone ojačati za 3,9 odsto u 2021. godini, a da će proizvodnja dostići pretpandemisjki nivo 2022. godine. Šefica ECB istakla je da pomenute prognoze u velikoj meri zavise od procesa vakcinacije protiv korona virusa, koji je u toku u EU.

Akcije na evropskim berzama izgubile su vrednost u ponedeljak zbog bojazni od rasta inflacije usled povećanja cena robe, što se tumači kao gušenje optimizma da će vakcinacija pogurati ekonomski oporavak, prenela je Politika, pozivajući se na Reuters. Panevropski indeks Stoxx 600 oslabio je za 0,36 odsto, povučen padom vrednosti tehnoloških kompanija i akcija preduzeća iz prehrambenog sektora.

Nemački referentni berzanski ideks DAX izgubio je 0,31 procenat vrednosti, a londonski FTSE 100 oslabio je za 0,18 odsto. Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni najavio je da će EU u narednim nedeljama odlučiti da li će da produži suspenziju svojih propisa o limitiranju budžetskog deficita (3,0 odsto BDP) i javnog duga (60 odsto BDP), poznatim kao Pakt za stabilnost, preneo je Tanjug.