Kriza stanarina u Berlinu, građani glasali da se kompanijama oduzme više od 200.000 stanova

Birači u Berlinu podržali su neobavezujući referendum o prisilnom otkupu stambenih objekata u vlasništvu velikih kompanija za trgovinu nekretnina u glavnom gradu Nemačke usred besa javnosti zbog povećanja cena stanarina.

Predlog je dobio 56 odsto podrške glasača i mogao bi da označi prenos oko 226.000 stanova u javne ruke, ukoliko se usvoji. To uključuje stanove koji pripadaju kompaniji Deutsche Wohnen, koja poseduje više od 100.000 jedinica u gradu, kao i Vonovia.

Gradski referendum odražava frustraciju zbog stambene nejednakosti koja se primećuje širom sveta i koja dokazuje sve veću glavobolju za državne i gradske vlade, piše Bloomberg.

U Berlinu više od 84 odsto stanovnika žive kao podstanari, što naglašava podelu između ljudi koji se osećaju istisnutim sa sve skupljeg tržišta iznajmljivanja i onih koji žele da održe grad kao središte koje privlači kompanije, kapital i investicije u stanogradnju. Nejasno je da li će sledeća lokalna vlada ispuniti ovaj plan, što bi moglo dovesti do dugih pravnih bitaka i milijardi evra u troškovima.

Predlog se odnosi na kompanije za nekretnine koje poseduju više od 3.000 zasebnih stambenih jedinica za iznajmljivanje. Deutsche Wohnen je rekao da ne očekuje da će doći do eksproprijacije stanova i da bi takav potez bio neustavan.

Glasanje se poklopilo sa izborima za gradsku vladu Berlina, na kojima su socijaldemokrate osvojile više glasova od zelenih – što znači da će dobiti priliku da imenuju sledećeg gradonačelnika. Kandidat stranke, Franciska Gifej (Franziska Giffey), rekla je da, iako se ishod referenduma mora poštovati, eksproprijacija neće stvoriti nove stanove niti rešiti šire stambeno pitanje.

Međutim, portparol inicijatora referenduma, Rouzbeh Taheri, rekao je da će njegova grupa nastaviti da vrši pritisak na političare da zaista sprovedu tu meru. „Ovaj rezultat dao je pitanjima iznajmljivanja i stanovanja novi značaj u Berlinu“, rekao je Taheri novinarima, „Nijedna politička partija to neće moći da zanemari.“

Ipak, daleko je od toga da će vlada delovati. Prethodni referendum koji je nastojao da popularni, ali relativno mali aerodrom Tegel ostane otvoren, takođe nije promenio krajnji ishod. Dok su žitelji Berlina glasali za, aerodrom je od tada ipak zatvoren, podseća Bloomberg.

Od pada Berlinskog zida pre više od 30 godina, nekada podeljena prestonica pretvorila se u naprednu metropolu koja privlači kompanije koje nude visoko plaćene poslove. Stanarine su godinama rasle, a u Berlinu procenjuju da je gradu potrebno 20.000 novih stanova godišnje za smeštaj sve većeg broja stanovnika.

Ali i troškovi nacionalizacije ogromnih količina stanova su takođe problem. Protivnici kažu da bi cena toga potencijalno iznosila između 29 i 39 milijardi evra, te da bi tolika sredstva pre trebalo staviti na raspolaganje za druge projekte.

Iz kompanije Vonovia je saopšteno da bi, iako je referendum znak da se stambena situacija mora promeniti, eksproprijacija samo pogoršala stvari. „Ne bi se stvorio nijedan novi stan na tržištu, a ulaganja u modernizaciju bi se zaustavila“, rekao je veliki stanodavac. Vonovia i Deutsche Wohnen ranije ovog meseca dogovorile su se da prodaju 14.750 stanova Berlinu u okviru svojih napora da se spoje.