Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Nemačka očekuje više saradnje u borbi protiv klimatskih promena

Nova vlada u Berlinu tražiće od Srbije zeleniju ekonomiju

AnalizaEUSrbijaU fokusuVesti

27.9.2021 16:17 Izmenjeno: 18:57 Autor: Vladimir Jokanović 1

Nova vlada u Berlinu tražiće od Srbije zeleniju ekonomiju Nova vlada u Berlinu tražiće od Srbije zeleniju ekonomiju
Nova nemačka vlada verovatno će tražiti od Srbije i drugih zemalja više saradnje u borbi protiv klimatskih promena i u zaštiti životne sredine. To... Nova vlada u Berlinu tražiće od Srbije zeleniju ekonomiju

Nova nemačka vlada verovatno će tražiti od Srbije i drugih zemalja više saradnje u borbi protiv klimatskih promena i u zaštiti životne sredine. To je prilika za Srbiju da bude investiciona destinacija bliska EU i inovativni partner koji sarađuje na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama, ocenio je za Biznis.rs, direktor Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) Frank Aleter (Frank Aletter).

„Nemačka vlada tek treba da bude formirana nakon izbora. Bliska ekonomska saradnja Nemačke i Srbije u nedavnoj prošlosti neće se promeniti u bliskoj budućnosti. Različiti trgovinski sporazumi i programi čine osnovu te saradnje. Pored toga, proces integracije (Srbije) u EU takođe daje jasan put za ekonomsku saradnju“, naveo je Aleter.

Prema njegovim rečima, velika je verovatnoća da će nova nemačka vlada tražiti više saradnje u vezi sa klimatskim promenama i pitanjima životne sredine. „To će svakako uticati i na ekonomsku saradnju. Budući da mnoge nemačke kompanije proizvode u Srbiji za tržište EU i da su mnoge srpske kompanije integrisane u lance snabdevanja nemačkih kompanija, pritisak na usklađivanje sa ekološkim standardima će se povećati. Ali, to je prilika da Srbiju pozicioniramo kao investicionu destinaciju blisku EU i inovativnog partnera koji radi na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama“, rekao je Aleter za naš portal.

Prilikom nedavne posete Angele Merkel Beogradu, 13. septembra, ona je zahvalila na saradnji i ohrabrila Srbiju na putu ka pravnoj državi, dodajući da su Nemačka i Srbija blisko povezane, kao i da dve države „imaju posebnu priču kada je reč o ekonomiji“. Merkel je tom prilikom navela da zna da je percepcija da proces priključenja EU nekada teče sporo, dodavši da države članice Unije moraju imati na umu veliki geostrateški interes za približavanje regiona.

Foto: Tanjug/AP

Frank Aleter (Frank Aletter) izjavio je nakon posete kancelarke da u Srbiji radi oko 400 nemačkih preduzeća koja zapošljavaju više od 70.000 ljudi, kao i da interesovanje nemačkih investitora za ulaganje u Srbiju raste, a da će se dobri ekonomski odnosi dve zemlje nastaviti i nakon što Angela Merkel napusti kancelarsku dužnost.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić ocenio je u izjavi za Biznis.rs da ne očekuje da će nova vlada u Berlinu promeniti kurs prema Srbiji kada je reč o ekonomiji. „Nisu nemačke firme slučajno u Srbiji. U njima je zaposleno više od 70.000 ljudi. To je zbog toga što su nemački investitori ovde dobili odlične uslove i što su naši radnici dobri“, istakao je Savić.

Prema njegovim rečima, nemački investitori su suvereni u odlučivanju i ne zavise od odluka vlade. Nova vlada, koja god bude, neće uticati na biznismene. Oni koji su došli u Srbiju, učinili su to sa dugoročnim planom. Takođe, oni nemaju problema u poslovanju u Srbiji, a uvek mogu da računaju na pomoć vlade u Beogradu.

Buduća vlada Nemačke verovatno više neće biti koalicija dve najveće partije, SPD i CDU, kao u prethodnih osam godina. Takođe, dosadašnja kancelarka Angela Merkel verovatno će ostati na mestu vršioca dužnosti do Božića, kako predviđaju analitičari, jer je pred Nemačkom period komplikovanih pregovora o formiranju tročlane koalicije.

Foto: Piaxabay.com

Prema preliminarnim rezultatima SPD je osvojio 25,7, a CDU/CSU 24,1 odsto glasova na izborima koji su održani u nedelju 26. septembra. Na trećem mestu su Zeleni sa 14,8 procenata osvojenih glasova, a na četvrtom liberali FDP sa 11,5 odsto, prenosi DPA. Ukoliko žele da se razdvoje na vlasti SPD i CDU trebalo bi da privuku ove dve partije u koaliciju. Nacionalistička AfD sa 10,3 odsto glasova i levičarska DIE LINKE sa 4,9 odsto verovatno ostaju izvan kombinatorike za formiranje vladajuće većine.

Kandidati za budućeg kancelara su Armin Lašet (Armin Laschet) koji je nasledio Angelu Merkel na čelu partije CDU i lider SPD Olaf Šolc (Olaf Scholz) koji je u odlazećoj vladi obavljao dužnost ministra finansija. Ko god od njih dvojice bude premijer, biće to prva nemačka vlada u kojoj je pobednik dobio manje od 31 odsto glasova birača. Lider Zelenih, Analena Barbok (Annalena Baerbock) takođe može biti u igri za kancelarsku dužnost, jer bez njene partije verovatno neće biti formirana vladajuća koalicija.

Ukoliko preliminarni rezultati budu potvrđeni, SPD bi imao 206 poslanika u Bundestagu, a CDU/CSU 196. Zelenima bi pripalo 118 mesta, a FDP bi imao 92 mandata. AfD bi osvojio 83, a DIE LINKE 39 poslaničkih mesta. Ukupan broj mesta u Bundestagu je 735, dok je za formiranje vladajuće većine neophodno 366 poslanika.

  • Anna

    27.9.2021 #1 Author

    Srbija svakako mora da se uključi aktivnije u očuvanje životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. A podrška Evrope i EU je značajna za opstanak.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...