Kriza u stočarskoj proizvodnji i dalje traje
23.12.2021 10:33 Autor: Redakcija Biznis.rs
U ukupnoj vrednosti proizvodnje u ovoj godini, prosečno učešće biljne proizvodnje za sva poljoprivredna gazdinstva iznosilo je 60,5 odsto, dok je učešće stočarske proizvodnje bilo na nivou od 29 procenata.
Proizvođači i prerađivači mesa, mleka, ribe, živinskog mesa i jaja, veterinarskih lekova, meda, i ostalih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, uspeli su da odole izazovima u godini koju je obeležila pandemija korona virusa, ali u 2022. godinu ulaze sa neizvesnošću kada je u pitanju nastavak poslovanja, očuvanje i povećanje stočnog fonda u Srbiji, saopštila je Privredna komora Srbije.
„Ova godina je bila puna izazova. Farmeri i prerađivači su amortizovali različite globalne uticaje na domaću proizvodnju hrane i osnovnih životnih namirnica, a kako bi se, pre svega, očuvao, a zatim i razvijao sektor stočarstva u narednoj godini, važno je da se prihvate brojne inicijative privrednika i poljoprivrednika“, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.
Pročitajte još:
Na sednici Odbora Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, posvećenoj stanju u stočarstvu u 2021. godini, rečeno je da su farmeri i prerađivačka industrija naše zemlje svojim dodatnim naporima i investicijama u proizvodnju i preradu hrane ublažili posledice pandemije na tržištu, koje je zbog toga dobro snabdeveno osnovnim životnim namirnicama.
Raste uvoz svinjskog mesa
Broj grla goveda kretao se između 880 i 900 hiljada, što pokazuje da su potrebe tržišta za ovim tipom mesa zadovoljene, s obzirom na potražnju. Beleži se 2,8 miliona svinja u proizvodnji, što je ocenjeno kao nedovoljno za domaće potrebe pa je primetan rast uvoza svinjskog mesa, ali i mleka i mlečnih proizvoda, posebno sireva. S druge strane, u ovoj godini je primetan blagi rast u proizvodnji živinskog mesa od 0,8 odsto.
Budimović je istakao da je s obzirom na brojne prepreke u plasmanu naše poljoprivredno-prehrambene robe u EU, neophodno dodatno raditi na jačem prisustvu naših proizvoda u regionu CEFTA i Otvorenog Balkana.
Podaci pokazuju da je prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u EU oko 34 hektara, dok je u Srbiji nešto iznad 11 hektara, te poljoprivrednici traže lakši pristup državnom zemljištku kako bi širili proizvodnju.