Kvalitet najveći problem kod individualne proizvodnje biogoriva

Cena sirove nafte naglo je porasla kada je počeo rat u Ukrajini, ali se zatim i smanjila. Ipak, cene na pumpama ostale su rekordne. Do petka će litar evro dizela u Srbiji koštati 197 dinara, a benzina 175 dinara.

Ovakav rast cena goriva mnoge navodi da razmišljaju o alternativama. Međutim, prema rečima profesorke dr Dragoslave Stojiljković sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, u kratkom vremenskom roku teško je naći alternativu za klasično gorivo.

„Sektor saobraćaja u svetu i dalje najviše koristi goriva naftnog porekla i gasovita, kao što su tečni naftni gas (TNG) i komprimovani prirodni gas (CNG). U ranijim periodima, kad su se javljale naftne krize, kao alternativa su korišćeni pre svega alkoholi. Naravno, i tada su već bili prepoznati određeni problemi u vezi sa korišćenjem ovih goriva u mešavini sa motornim benzinom“, objašnjava za Biznis.rs profesorka Stojiljković.

Prema njenim rečima, ta iskustva ukazuju da bi i u ovom trenutku mogli da razmišljamo o biogorivima kao alternativi za klasična goriva. Pod biogorivima se podrazumevaju tečna goriva dobijena iz biomase.

Biogoriva koja se najviše koriste su etanol i biodizel.

„Ono što je najvažnije da se napomene je da i ova goriva moraju da zadovolje propise o kvalitetu i da tek onda mogu da se namešavaju sa tečnim gorivima naftnog porekla. Etanol (bioetanol) se namešava sa motornim benzinom, a biodizel sa dizel gorivom. Iskustva u korišćenju su dobro poznata, posebno naftnim kompanijama koje vrše namešavanje. Potrebno je napomenuti da se korišćenje ovih alternativa danas, u postojećim motorima, zasniva isključivo na namešavanju sa tečnim gorivima naftnog porekla. Ne koriste se čista„, obrazložila je profesorka Stojiljković.

Kako navodi, danas se za biogoriva postavljaju veoma strogi zahtevi koji se odnose na ispunjavanje kriterijuma održivosti. To znači da postoje tačno određene sirovine od kojih se biogoriva mogu proizvoditi, kao i da se u pogledu ispunjenja kriterijuma održivosti sagledava ceo lanac snabdevanja biogorivom – od proizvodnje sirovine do stavljanja biogoriva na tržište.

„Najveći problem proizvodnje goriva u sopstvenoj režiji je kvalitet. U takvoj vrsti proizvodnje se teško dostiže potreban kvalitet goriva. Za individualne proizvođače ispitivanje proizvedenog goriva u akreditovanim laboratorijama je skupo. Gorivo iz individualne proizvodnje nikako ne treba koristiti, jer može doći do problema u eksploataciji. U Srbiji je već bilo primera da su goriva iz sopstvene proizvodnje stvorila probleme na motorima, pa je bilo i ozbiljnih havarija“, upozorava Stojiljković.

Ako se pogleda svetsko tržište biogoriva, kako kaže naša sagovornica, onda može da se zaključi da su ova goriva skuplja od goriva naftnog porekla.

„Nema lake i jednostavne alternative. Proizvodnja bilo koje vrste goriva, pa i goriva koja bi bila alternativa, je složen proces. Gorivo koje se stavlja na tržište mora biti odgovarajućeg kvaliteta, jer se na taj način štite potrošači i sprečavaju havarije na motorima vozila. Korišćenje biogoriva može se razmatrati samo kroz namešavanje sa gorivom naftnog porekla, i to tako što će se to vršiti u kontrolisanim uslovima, odnosno namešavanje se vrši u rafinerijskim postrojenjima“, zaključila je Stojiljković.