U kojim evropskim zemljama je monopol na tržištu gasa i struje?

Tržišni udeli najvećih proizvođača električne energije i gasa u Evropskoj uniji u većini zemalja se smanjuju od 2013. godine, odnosno od kada je Zavod za statistiku EU (Eurostat) počeo da prikuplja ove podatke.

„Na tržištu električne energije u 2020. godini, tržišni udeo najvećeg proizvođača varirao je u zemljama članicama EU. Najveći udeo zabeležen je na Kipru (100 odsto), gde je jedna elektroprivredna kompanija dominirala nacionalnom proizvodnjom električne energije, a zatim slede Francuska (78 procenata), Hrvatska (76 odsto) i Češka (71 procenat)“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Na drugom kraju skale, tržišni udeo najvećeg proizvođača na tržištu električne energije na nacionalnom nivou bio je manji od 20 odsto u tri države članice – Luksemburgu (18 odsto), Poljskoj (17 procenata) i Italiji (16 odsto).

Podaci pokazuju da je, u poređenju sa 2013. godinom, tržišni udeo najvećeg proizvođača na tržištu električne energije u 2020. godini bio manji u većini zemalja članica EU.

„Pad tržišnog udela kretao se od -40 procentnih poena (pp) u Luksemburgu (nakon liberalizacije tržišta električne energije) do -1 pp u Litvaniji. Nasuprot tome, udeo je ostao stabilan u Finskoj, dok se povećao u Bugarskoj (+6 pp), Češkoj (+4 pp), Mađarskoj (+2 pp) i Rumuniji (+1 pp)“, piše u izveštaju Eurostata.

Uvoz i proizvodnja prirodnog gasa

Što se tiče uvoza i proizvodnje prirodnog gasa, najveći tržišni udeo bio je 100 odsto u Estoniji, Malti i Švedskoj, gde je samo jedan entitet dominirao nacionalnom proizvodnjom i uvozom.

Nasuprot tome, najveća kompanija za uvoz i proizvodnju prirodnog gasa imala je najniži nivo prodora na tržište u Španiji (25 procenata) i Češkoj (26 odsto).

U poređenju sa 2013. godinom, tržišni udeo najveće kompanije za uvoz i proizvodnju prirodnog gasa smanjen je u 13 država članica (od onih koje imaju dostupne podatke za 2020. godinu).

U međuvremenu, udeo je ostao stabilan u Švedskoj (na 100 odsto), dok je povećan u Litvaniji (+17 pp ), Estoniji (+16 pp) i Slovačkoj (+11 pp).

EPS i NIS vodeći u Srbiji

Kako pokazuju podaci Elektroprivrede Srbije (EPS), prosečna godišnja proizvodnja u periodu od 2010. do 2020. godine iznosila je 34.896 GWh električne energije​. Kapaciteti za proizvodnju električne energije kojima upravlja EPS su ukupne snage 7.855 MW.

U termoelektranama EPS-a proizvede se oko 70 odsto električne energije u Srbiji, dok se oko 30 procenata dobija iz 16 hidroelektrana. Maksimalna godišnja proizvodnja elektrana kojima upravlja EPS, posmatrano od 1990. godine, ostvarena je 2013. godine i iznosi 37.433 GWh električne energije.

NIS Gazprom Neft jedina je kompanija u zemlji koja se bavi istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa, kao i proizvodnjom geotermalne energije.

Prema važećem ugovoru o isporuci gasa, koji je krajem prošle godine produžen na šest meseci i ističe 1. juna ove godine, Srbija Rusiji plaća 270 dolara za 1.000 kubika gasa. Ta cena važi do nivoa od šest miliona kubika dnevno, a preko toga Srbija plaća tržišne cene.

Prema podacima Evropske komisije, Rusija je glavni snabdevač sirove nafte, prirodnog gasa i čvrstog fosilnog goriva u EU. Čak 41 odsto od ukupno uvoza prirodnog gasa tokom 2019. godine u EU je došlo iz Rusije.

Uvoz ruskog prirodnog gasa u Srbiju varira od minimalnih 1,39 milijardi kubnih metara 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim, nakon čega je usledio prvi talas sankcija, do 2,2 milijarde kubika 2019. godine, prenosi Deutsche Welle.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz 2020. godine pokazuju da je od ukupno 1,99 milijardi uvezenih kubnih metara gasa najviše odlazilo na industriju (470 miliona kubika), a potom na domaćinstva (303 miliona).

Međutim, primetno je da je industrija mnogo više koristila gas u prethodnim godinama – 2013. godine je, na primer, ta brojka iznosila 892 miliona kubika, a 2018. godine 772 miliona. Sa druge strane, potrošnja gasa u domaćinstvima stabilno raste od 2014. godine, od 179 miliona do današnjih 303 miliona.