Legalne internet prodavnice gube trku sa „buvljakom na mreži“

Raznovrsne mogućnosti kupovine na internetu čine da trgovina putem društvenih mreža i sajtova koji nisu registrovani za ovu delatnost funkcioniše van zakonskog okvira. Roba koja se prodaje je raznovrsna – garderoba, hrana, tehnički proizvodi, nameštaj, a internet je pružio mogućnosti za stvaranje skrivenih kanala, gde se mogu nabaviti i proizvodi čija je upotreba strogo regulisana ili zakonom zabranjena.

„Crno tržište na internetu, u kontekstu online prodaje, u našem uobičajenom shvatanju najčešće podrazumeva naloge na društvenim mrežama preko kojih se nude različiti proizvodi, brojni oglasni portali gde se u formi nakada poznatih ličnih malih oglasa nude široke palete različitih, pre svega neprehrambenih artikala, ali i neke registrovane web prodavnice iza kojih postoji i važeće pravno lice, ali preko kojih se obavlja deo prometa koji nije evidentiran kroz zvanične prihode, i samim tim nije predmet bilo kakvih fiskalnih ili nameta druge vrste“, objašnjava za Biznis.rs član Upravnog odbora eCommerce Asocijacije Srbije i direktor maloprodaje i internet poslovanja u maloprodajnom lancu Lilly drogerie, Dragan Dulić.

Facebook i Instagram su društvene mreže koje su se poslednjih godina izdvojile kao mesta idealna za stvaranje ’internet buvljaka’. Trgovina se odvija tako što lice, koje najčešće anonimno stoji iza naloga na društvenoj mreži, nudi različite proizvode sa fotografijom koja prati oglas.

Narudžbine stižu ’u inbox’, a ličnom prepiskom dogovara se cena i količina robe koje se prodaje. Veliki broj korisnika prilikom kupovine upada u zamku i dostavi im se roba koja nekada ne odgovara opisu proizvoda. Događa se i da uopšte ne stigne, iako je izvršena transakcija na privatan račun.

„Problem se dešava kada potrošači kupuju robu preko ilegalnih platformi i putem društvenih mreža. Tako gube priliku da im u slučaju prevare bude pružena pravna pomoć na osnovu Zakona o zaštiti potrošača. Zakon se primenjuje samo u situaciji kada se robe ili usluge na tržištu pribavljaju od lica koja su registrovana za obavljanje određene delatnosti. Uvek savetujemo potrošače da dobro provere od koga kupuju robu“, izjavio je za Biznis.rs pravni savetnik u Nacionalnom udruženju potrošača, Mladen Alfirović.

On je dodao da internet platforma preko koje se proizvodi prodaju – društvena mreža, internet stranica ili mali oglasi – mora da sadrži osnovne poslovne podatke o pravnom licu. To su adresa, PIB, matični broj i naziv firme, jer su oni, kako kaže Alfirović, garancija u slučaju nezadovoljstva potrošača ili reklamacije koju potrošači mogu da ostvare u skladu sa zakonom.

Kako ističe Dragan Dulić, ’trgovina van okvira zakona’ može samo da utiče na to da legalne male online prodavnice ne uspevaju da opstanu.

„Iz nelegalne zone, sa porastom obima poslovanja i potrebom za više zaposlenih, ili angažovanjem drugih resursa (poput skladišta i sličnog), nelegalne prodavnice sa društvenih mreža prelaze u zvanične internet prodavnice, odnosno registruju svoje poslovanje i prelaze u legalne tokove. To je svakako prostor u kojem zakonski okvir može da bude fleksibilniji, tako da sa minimalnim ili nikakvim fiskalnim opterećenjima stimuliše registraciju i poslovanje u okviru legalnih tokova od samog početka“, smatra naš sagovornik iz eCommerce Asocijacije Srbije.

Društvene mreže uprkos neusklađenom zakonodavstvu pokušavaju da korisnicima olakšaju kupovinu, želeći da osnaže njihovu povezanost sa brendovima. Tako Facebook u okviru svoje platforme ima opciju Marketplace. Korisnicima Twittera je na raspolaganju opcija ’Buy Now’, a Instagram je integrisao Shopify. YouTube i Pinterest su uveli mogućnost direktne prodaje.

„Apelujem na kupce preko interneta da detaljno provere podatke o prodavcu, a Nacionalno udruženje potrošača će pružiti pomoć ukoliko dođe do problema. Zakonom je propisano da potrošač ostvaruje svoja prava samo ako ima dokaz o kupovini. Mora postojati dokument na osnovu kog se utvrđuje datum kupovine i vreme kada je transakcija realizovana. Dokaznim sredstvom može se pokrenuti reklamacioni postupak. Fiskalni račun je najubedljiviji i najjači dokaz koji zakon poznaje. Ukoliko nema fiskalnog računa, može poslužiti slip u slučaju da je plaćanje realizovano karticom. Takođe, koristan je izvod iz banke ili garantni list, ali uvek savetujemo da to bude fiskalni račun. Zakon o fiskalizaciji doprineće da se dokazna sredstva u odnosu između potrošača i trgovca obezbede u praksi, a samim tim je Udruženju lakše da zaštiti prava potrošača kada su ugrožena nekom radnjom trgovca“, navodi Alfirović.

Dulić napominje da legalni prodavci imaju veliki problem zbog nefer konkurencije, pošto je, kako kaže, jasno da cenovno ne mogu da budu konkurentni zbog svih nameta kojima su izloženi, što umanjuje njihove prihode.

„Osim toga, veći problem predstavljaju nepouzdani i neprovereni prodavci iz te crne zone, koji nemaju zakonsku odgovornost za svoje poslovanje i postupanje, i svojim neprofesionalnim, da ne ulazim u neke druge insinuacije, poslovanjem mogu da urušavaju ugled i perspektivu svih internet prodavnica, odnosno poverenje kupaca u internet trgovinu u celini, zbog čega legalni online shopovi ne mogu da iskoriste pun potencijal tržišta i tražnju koja svakako postoji“, naglasio je direktor maloprodaje i internet poslovanja u maloprodajnom lancu Lilly drogerie.

On zaključuje da Zakon koji stupa na snagu neće imati veći uticaj na internet prodaju kod postojećih prodavaca, naročito onih velikih, ali i da uvođenje bilo kakvog dodatnog nameta ili troška, kao što je obaveza kupovine softvera ili uređaja za fiskalizaciju, neće doprineti bržem ili efikasnijem prelasku malih internet prodavnica u legalne tokove.