Lideri EU razmatraju model prekomernog zaduživanja za odbranu

Suočeni sa mogućnošću da bi Sjedinjene Američke Države mogle da ih napuste pod admistracijom predsednika Donalda Trampa (Donald Trump), lideri Evropske unije pokrenuli su u četvrtak u Briselu hitne razgovore kako bi razgovarali o  bezbednosti Evrope bez američke pomoći i osigurali dalje isporuke oružja  Ukrajini.

Fridrih Merc (Friedrich Merz) verovatni budući kancelar Nemačke, i predsedavajući samita Antonio Kosta, razgovarali su tokom doručka o načinima da se ojačaju evropske odbrambene sposobnosti u veoma kratkom roku. Merc je ove sedmice izneo planove da se olabave nemačka pravila o zaduživanju, kako bi se omogućilo veće vojno trošenje.

U međuvremenu, dok je samit počinjao, u medijima se pojavila vest da će francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) razgovarati sa liderima EU o mogućnosti da francuski nuklearni arsenal bude deo odbrambenog kišobrana Evrope, kao zaštita od navodnih ruskih pretnji.

Ovi potezi odražavaju ogromnu promenu koja se dogodila u poslednja dva meseca, otkako je Tramp preuzeo funkciju i odmah počeo da potkopava dosadašnji model saradnje između SAD i Evrope, koji su činili osnovu zapadne bezbednosti još od Drugog svetskog rata.

„Blok će preduzeti odlučne korake napred“, rekao je Makron u televizijskom obraćanju Francuskoj u sredu uveče. Dodao je da će države članice moći da značajno povećaju svoje vojske budžete i da će se obezbediti masovno zajedničko finansiranje za kupovinu i proizvodnju najmodernije municije, tenkova, oružja i vojne opreme u Evropi.

Samitu prisustvje i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je dobio toplu podršku većine evropskih lidera, što je oštar kontrast u odnosu na skandaloznu konferenciju za noivinare u Beloj kući kada je njegov razgovor sa Trampom i potpredsednikom SAD Džej Di Vensom (JD Vance) eskalirao u otvorenu svađu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) predložila je plan da se olakšaju budžetska pravila kako bi zemlje koje žele mogle da znatno povećaju vojnu potrošnju. Njen predlog uključuje i 150 milijardi evra kredita za kupovinu prioritetne vojne opreme. Deo plana Ursule fon der Lajen uključuje i mere kojima bi se osiguralo da članice u finansijskim problemima ne budu kažnjene zbog prekomernog zaduživanja, ako su dodatni troškovi u vezi sa odbranom.

„Evropa se suočava sa jasnom i neposrednom opasnošću, i zato Evropa mora biti sposobna da se sama zaštiti i odbrani“, rekla je fon der Lajen.

Francuska se suočava sa izazovima da smanji prevelik budžetski deficit od pet odsto BDP-a, nakon što je ukupni javni dug dostigao 112 procenata BDP-a zbog ogromne potrošnje tokom COVID-19 pandemije i energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu.

Nemačka, kao najveća evropska ekonomija, ima znatno više prostora za zaduživanje, s obzirom na to da je njen dug na nivou 62 odsto BDP-a. Istovremeno, pet zemalja evrozone ima dugove koje premašuju 100 procenata njihovog BDP-a, a to su Belgija, Grčka, Španija, Italija i Portugal. Propisana granica duga u evrozoni je 60 odsto BDP-a.