Limitirana cena struje za privredu uticala bi na smanjenje inflacije

Svetska energetska kriza primorala je većinu zemalja Evropske unije da postanu odgovornije za svoju nacionalnu energetsku politiku. Zato su neke vlade već intervenisale. Francuska je najavila jednokratnu isplatu od 100 evra za skoro šest miliona domaćinstava koja već primaju vaučere za struju od vlade.

Francuska će istovremeno zamrznuti cene prirodnog gasa i struje usled rastućih troškova energije i ograničiti povećanje cene električne energije na četiri odsto. Češka će se odreći naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) za struju i gas na računima domaćinstava u novembru i decembru i tražiće od Brisela dozvolu da nultu stopu zadrži i 2022. godine. Španija je odlučila da smanji poreze na energiju domaćinstvima i nametne poreze nekim dobavljačima, piše Politika pozivajući se na Bloomberg TV.

Kada je reč o Srbiji, viši konsultant za energetiku u „Deloitte” i bivši direktor u EPS-u mr Željko Marković kaže da, osim najave da će se limitirati cena struje za privredu, što se još nije desilo, onim privrednicima koji nisu sklopili ugovor o isporuci električne energije za 2022. godinu, ona se nudi po trenutno aktuelnoj ceni na tržištu, koja se kreće oko 120 do 130 evra po megavat-času.

“Predlog Nadzornog odbora EPS-a o uvođenju strateških rezervi nema velike veze sa trenutnom energetskom krizom, ni sa povoljnostima za kupce u pogledu cene. Ovaj predlog je samo plasiran u pogodnom trenutku, kada je zbog energetske krize pažnja vlade usmerena na energetski sektor, a tiče se jednog od načina za rešavanje kapaciteta za koje smo se izjasnili da ćemo da ugasimo do 2023. godine u skladu sa takozvanim opt-out mehanizmom. Reč je o termoelektranama Kolubara A i Morava, koje bi po svom gašenju mogle da pređu u režim hladne odnosno strateške reserve”, navodi Marković.

On dodaje da se za građane cena električne energije neće menjati za razliku od situacije u pojedinim zemljama EU, tako da u tom smislu nema potrebe uvoditi bilo kakve mere pomoći.

“Ono gde se energetska kriza može reflektovati je preko cena struje i gasa za privredu, dakle komercijalne kupce, gde će to povećanje da se odrazi na skok inflacije. Tu država treba da sagleda sve scenarije, i da na osnovu toga odredi neke mere, kao što je na primer privremeno ukidanje akcize ili subvencije privredi za kupovinu električne energije, što može da uradi na dva načina: ili da direktno daje određenu sumu za svaki kupljeni megavat-sat ili da ograniči cenu za privredu, budući da je EPS u državnom vlasništvu. Prvi način je svakako ispravan jer je tržište struje kod nas otvoreno, i pojedini privrednici mogu da kupe energiju i od drugih snabdevača a ne od EPS-a”, objašnjava Marković.

Ukoliko bi država ograničila cene, to bi mogla da uradi samo limitiranjem cene koju EPS kao snabdevač nudi, čime bi svi privrednici morali da izaberu ovo javno preduzeće kao snabdevača, da bi kupovali energiju po nižim cenama.

Država bi mogla nešto da učini i kada je reč o smanjenju akciza na gorivo. Tako bi, ukoliko želi da predupredi dalje poskupljenje goriva jer je barel nafte otišao na 82 dolara s projekcijom rasta do 100 dolara, mogla da smanji svoja zahvatanja u ceni. Upravo bi time sprečila dalja lančana poskupljenja drugih energenata, ali i osnovnih životnih namirnica. Jer od cene nafte zavisi i cena struje i gasa. Ali pošto su akcize direktan način da se najbrže puni republički budžet teško je očekivati da će država to učiniti. Jer je onda i pitanje odakle bi se građanima pomagalo sa 20, 30, 50, 100 i više evra.

Inače, benzin u Srbiji košta 161,5 dinara, dizel 164,2 dinara po litru, i nije više najskuplji u regionu, a auto-gas 92,23 dinara. Istovremeno se benzin u BiH prodaje za 122,9 dinara, dizel za 113,8 a TNG je najjeftiniji u Albaniji i košta 46,4 dinara.