Linija Berlin-Prag-Beč stiže i do Srbije?

Austrija, Češka i Nemačka potpisale su sporazum o povezivanju Beča, Praga i Berlina brzom prugom. Vreme putovanja od Beča do Berlina, kako je planirano, treba da se smanji sa skoro devet na oko četiri sata.

Ministarka za zaštitu životne sredine, energetiku, mobilnost i tehnologije u vladi Austrije, Leonore Gevesler (Leonore Gewessler), ističe da je ovaj projekat dokaz da železnica predstavlja budućnost u Evropi kada je reč o putovanjima na kratkim i srednjim trasama.

Očekuje se da će izgradnja brze pruge od Beča, preko Praga do Berlina, biti završena do sredine 2030-ih godina, a posebno izazovan zadatak je tunel kroz Ercgebirge.

Železnička veza između Drezdena i Praga treba da postane deo evropske mreže novih železničkih veza, na kojoj će saobraćati i noćni vozovi. Brza pruga između Berlina i Drezena trebalo bi da bude završena već 2025. godine.

U Austriji projekat brze pruge prema Berlinu sprovodi se pod imenom Via Vindobona.

Samo mali deo brze pruge od Beča do Berlina ide kroz Austriju. Inače, planirano je da se od Beča, preko Brna do Praga putuje, umesto aktuelno četiri, svega dva sata, a do Berlina ukupno četiri sata i pet minuta.

Po svemu sudeći, ovaj projekat je važan i za aktuelni projekat na kome rade Srbija i Mađarska, to jest za brzu prugu od Beograda do Budimpešte koja se gradi za brzine do 200 kilometara na sat.

Beč i Budimpešta nisu daleko, pa je realno očekivati da i Beograd, a potom i Niš, budu deo buduće brze pruge od Beča do Berlina. Takođe, ne treba zabopraviti da je, nedavno, EU izrazila spremnost da sufinasira izgradnju brze pruge od Beograda do Niša, piše Dnevnik.rs.

U informaciji sa potpisivanja ugovora, kao ni u izveštajima nemačkih i austrijskih medija nije navedeno za kolike je brzine pruga predviđena, ali je poznato da se deonica od Drezdena do Berlina, koja je pomenuta u izveštaju, gradi za brzine do 200 kilometara, to jest kao i na pruzi Beograd-Budimpešta.

U izveštaju se navodi da put od Beča do Praga novom brzom prugom treba da traje oko dva sata, pa se može zaključiti da je reč o pruzi sa brzinama voza do 200 kilometara na čas, s obzirom da su Beč i Prag udaljeni oko 340 kilometara. Od Beča do Berlina nema ni 700 kilometara, pa ako će put trajati četri sata, nije teško izračinati kojom bi se brzinom voz mogao kretati. To jest, kao i od Niša do Budimpešte.

Brze pruge se uklapaju u planove Evropske komisije, čija je strategija da smanji emisiju štetnih gasova u saobraćaju do 2050. godine za 90 odsto. Za to je potrebno da se udvostruči brza pruga u Evropi, a i da transport tereta prugom poraste za 50 odsto do 2030. godine.

Prošle godine, da podsetimo, Bečki institut za međunarodne ekonomske studije, predložio je da se realizuje projekat ultra brzih vozova, koji bi povezao sve krajeve Starog kontinenta, a na jednoj od četiri planirane linije našla bi se i Srbija.

Novom železničkom mrežom, predviđenom programom evropskog oporavka od posledica pandemije Covid-19, išlo bi se brzinom između 250 i 350 kilometa na čas. Od Beograda do Berlina, koji su udaljeni 1.250 kilometara, vozom bi se išlo oko četiri sata. Putovanje do Beča trajalo bi oko dva sata, dok bi se na grčko more, u Solun, stizalo za petnaestak minuta više. Bečki institut u svom predlogu navodi da bi ova mreža mogla biti izgrađena tokom 2020-ih, odnosno u roku od jedne decenije. No, kako stvari stoje, ova ideja neće skoro zaživeti, već je mnogo realnija brzina vozova do 200 kilometara na sat.