Lopovi i prevaranti se uveliko preselili na internet

Od pojave pandemije svakodnevni život uveliko se preselio na internet mreže, a uporedo sa tim u velikoj meri preselio se i kriminal. Trend rasta kibernetičkog kriminala nije započeo s pandemijom, ali od marta prošle godine problem je pogoršan.

Američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) upozorila je na povećanu opasnost od kriminalaca koji koriste digitalne tehnologije. „Živimo usred eksplozije rizika koji se odnosi na prevare, pranje novca, finansiranje terorizma i privatnost podataka“, navela je ona u sredu tokom okruglog stola u Ministarstvu, prenosi BBC.

Prema njenim rečima sve je više sofisticiranih kibernetičkih napada usmerenih na institucije, kao što su bolnice, škole, banke i vladine službe. Jelen je takođe upozorila na zloupotrebu kriptovaluta i druge virtuelne imovine. „Vidim da nove tehnologije obećavaju, ali vidim i stvarnost. Kriptovalute su korišćene za pranje novca trgovaca drogom i bile su sredstvo finansiranja terorizma“, rekla je Jelen.

Ona je obećala da će modernizovati pristup Trezora u tretiranju finansijskog kriminala, dodajući da bi finansijsku tehnologiju (fintech) trebalo koristiti za trajno rešavanje nejednakosti u SAD. Jelen je navela da je pandemija Covid-19 razotkrila ogromnu nejednakost, koju je opisala kao jedan od najgorih efekata pandemije.   

„Baš kao što su nam potrebne odgovorne (pouzdane) inovacije, tako su nam potrebne i pravedne inovacije, alati koji mogu pomoći da veći broj ljudi oseti blagodeti finansijskog sistema i savremenih IT tehnologija“, kazala je Jelen. Ona je istakla da kreatori politike moraju da se pozabave „širokopojasnim pustinjama“ gde je pristup brzom internetu problematičan, kao i „pustinjom finansijskih usluga“.

Prema podacima koji su prikupljeni pomoću bezbednosnog kriptosistema RSA, američki timovi za otkrivanje pravara na internetu navode da je pandemija iz temelja promenila način života i finansijsko poslovanje, ne samo u SAD, nego globalno, pa je kibernetički kriminal postao „nova normalnost“.

Najčešći oblik kibernetičkog napada i dalje je fišing (phishing), koji je zastupljen sa 43 odsto u ukupnom internet kriminalu. Fišing podrazumeva kontaktiranje mete napada elektronskom poštom ili porukom sa adrese koja se lažno predstavlja kao legitimna institucija, tražeći od pojedinaca na uvid osetljive podatke kao što su detalji kreditne i drugih bankovnih kartica, kao i lozinke, prenosi RSA.com.

Zatvaranje mnogih filijala banaka praćen je rastom aktivnosti internet bankarstva za 382 odsto u vrednosti novca. Taj trend je praćen porastom broja pokušaja prevara sa preuzimanjem računa. Kombinacija prijavljivanja sa novog računa, ili novog uređaja činila je 31 odsto od ukupnog broja uočenih prevara, što sugeriše da prevaranti nastavljaju da koriste ukradene akreditive prevarenih.

Prema oceni analitičara za bezbednost interneta, ključni problem je u tome što se kompanije bore protiv hakera pojedinačno i u nejednakim uslovima, jer je odbrana mnogo teža nego napad, prenosi Insurance Business. Oni zagovaraju „sprovođenje preventivnih mera“, poput specijalizovane tehnologije testiranja, kao i obuke i obrazovanja zaposlenih.