Male kazne i nedovoljna kontrola utiču da poslodavci u većoj meri krše propise

Prema izveštaju Inspekcije rada za 2021. godinu, na osnovu zahteva za pokretanje postupka koji su podneli inspektori rada, poslodavci u Srbiji kažnjeni su ukupnim novčanim iznosom od 207,1 milion dinara. Najveći deo ovih kazni preduzet je zbog toga što su se poslodavci oglušili o Zakon o radu, kao i o Zakon o zdravlju i bezbednosti na radu, te kazne iznose po ovom osnovu 197,6 miliona dinara. Tako je, prema Izveštaju, prosečan iznos kazne bio 50.697 dinara.

„U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka podnetim prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje je 76.596.001,00 dinara, na osnovu 725 podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, što znači da je prosečan iznos izrečene kazne 105.650,00 dinara“, navodi se u Izveštaju.

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović, ove cifre ne daju mnogo podataka o tome kako se poslodavci odnose kako prema zakonima, tako i prema zaposlenima.

Međutim, budući da prosečne izrečene kazne nisu velike, već su oko minimuma ili čak ispod zakonski određenog minimuma, on kaže da je jasno da je kaznena politika naklonjena poslodavcima.

Ipak, on kaže da je problematično to što Inspekcija rada nema dovoljan kapacitet, a da uočene i u Izveštaju iznete nepravilnosti sa aktuelnim personalom govore u prilog tome da ih ima mnogo više.

„Koliko je, međutim, domašaj nadzora nedovoljan govori i činjenica da su inspektori zatekli oko 5.200 lica na faktičkom radu (ministarka je to nazvala „radom u sivoj zoni“ ali pretpostavljam da je mislila na rad na crno) dok zvanične statistike govore da je ukupan broj ovih lica na nivou 18-20 odsto svih radnika, što čini oko 400 do 450.000 zaposlenih. Inspekcija rada je, dakle, uspela da pokrije samo nešto više od jedan odsto prekršilaca u ovoj kategoriji, a verujem da je slično i sa ostalim prekršajima, a kod nekih je situacija još lošija (na primer, neplaćeni prekovremeni rad ili nezakonit raspored radnog vremena, koji se teško percipira na prvi pogled prilikom inspekcijskog nadzora). Kršenja zakona dakle ima mnogo“, upozorava Reljanović.

Rad na crno

Tokom 2021. godine, zatečen je ukupno 5.261 radnik na crno, a nakon nadzora je zasnovan radni odnos sa 3.180 lica, dok se 151 otkriveni neregistrovani privredni subjekat odmah upisao u registar Agencije za privredne registre (APR). Takođe, među radnicima na crno zaticani su i strani državljani sa kojima poslodavci nisu zaključili ugovore o radu, nisu ih prijavili na obavezno socijalno osiguranje i nisu obezbedili dozvole za rad u Republici Srbiji.

U izveštaju se navodi da su inspektori rada tokom 2021. godine doneli 5.200 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti sa ukupno 11.215 mera, zatim 492 rešenja o zabrani rada na mestu rada, podneli i 3.708 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, podneli su i 75 krivičnih prijava, od kojih 65 protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 10 protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa.

Kako se navodi u Izveštaju, inspektori rada na radu na crno najčešće zatiču mlade, pre svega nekvalifikovane radnike, najčešće do srednjeg nivoa stručne spreme, zaposlene bez redovnih zarada i zaposlene preko 40 godina života, kao i primaoce novčanih naknada, socijalne pomoći i slično.

Zabrana dečjeg rada

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, Inspekcija rada je prilikom 13 izvršenih inspekcijskih nadzora, kod 13 poslodavaca zatekla na radu ukupno 18 maloletnih lica, od kojih četiri lica uzrasta 16 godina i 14 lica uzrasta 17 godina.

„Samo su dva maloletna lica angažovana u skladu sa propisima, odnosno sa jedim maloletnim licem je zaključen ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko omladinske zadruge, dok je sa drugim licem zaključen ugovor o radu i poslodavci su pribavili za oba maloletna lica pisanu saglasnost roditelja, kao i nalaz nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je maloletno lice sposobno za obavljanje „, ističe se u Izveštaju.

Mario Reljanović kaže da, ukoliko se dete angažuje protivno imperativnim odredbama Zakona o radu, u pitanju je ili prekršaj ili krivično delo odgovornog lica kod poslodavca, dodajući da je Zakonom o dualnom obrazovanju ostavljena velika mogućnost radne eksploatacije dece, o čemu se nedavno izjasnio i Komitet Ujedinjenih nacija (UN) za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

„Mislim da kao i u drugim oblastima radnog prava, prekršajno i krivično pravo ne ostvaruju preventivnu ulogu, odnosno da se poslodavci ne plaše pravnih posledica kada radno eksploatišu decu. Ne posedujem podatke o visini izrečenih prekršajnih kazni u tim slučajevima ali ukoliko se one odnose na neprijavljeni rad dece, kao i na povrede koje se odnose na uslove zapošljavanja i rada (kao što je trajanje radnog vremena, ili raspoređivanje deteta na neadekvatne poslove), sasvim sigurno je da poslodavci najčešće prođu nekažnjeno“, kaže naš sagovornik.

Smrtne povrede na radu

Tokom prošle godine 61 radnik je izgubio život usled smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom. Inspekcija rada obavila je 44 inspekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu i 17 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom.

Podneto je, kako se navodi 48 krivičnih prijava, 63 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i doneto je 27 rešenja o otklanjanju nedostataka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 20 rešenja o zabrani rada na mestu rada.

„Smrtne i teške povrede na radu sa smrtnim ishodom su se u 2021. godini najčešće dešavale u delatnosti: građevinarstva (54 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih), industrije (16 odsto), saobraćaja i skladištenja (osam odsto), poljoprivrede (sedam odsto), komunalne delatnosti i reciklaže (pet odsto), trgovine na veliko i malo (tri odsto) i popravke mašina i opreme, predmeta za domaćinstvo i ličnu upotrebu (tri odsto)“, navodi se u Izveštaju.

Poslodavcima se isplati da plate kaznu?

Budući da je, kako je već rekao Mario Reljanović, kaznena politika izuzetno blaga, on kaže da se većini poslodavaca ipak isplati da sačekaju inspekcijski nadzor u prekršaju i eventualno plate prekršajnu kaznu, nego da postupaju u skladu za zakonom.

„Oko 30 odsto prekršajnih postupaka zastari a u onima koji dobiju epilog izriču se novčane kazne u visini ili ispod minimuma. Ovako nešto je nedopustivo i naravno vodi ka isplativosti nepoštovanja propisa“, upozorava Reljanović.

Takođe, on kaže da bi postupci kontrole bili daleko drugačiji i delotvorniji kada bi kapacitet Inspekcije rada bio veći.

„Da su kapaciteti veći za 30 do 40 odsto, a uslovi rada drastično bolji, siguran sam da bi ove cifre bile višestruko uvećane kada je reč o izvršenim nadzorima, tako i kada je reč o pokrenutim prekršajnim postupcima i broju sankcionisanih poslodavaca“, zaključuje Reljanović.

Inače, pomenuti Izveštaj je sastavljen na osnovu prikupljenih podataka o radu 25 unutrašnjih organizacionih jedinica po upravnim okruzima izvan sedišta ministarstva i užih unutrašnjih jedinica u sedištu ministarstva.

Inspektori rada na teritoriji cele Republike Srbije vršili su inspekcijske nadzore po službenoj dužnosti, po zahtevima stranaka, pojačane vanredne inspekcijske nadzore, a delovali su i preventivno, ali su realizovani i vanredni inspekcijski nadzori u određenoj delatnosti i na određenoj teritoriji, kako u toku redovnog radnog vremena, tako i noću i u dane vikenda, često po principu “rotacije“ inspektora.