Meso iz EU završava na tržištu Srbije, domaći proizvođači u gubicima

Evropska unija (EU) nema gde da proda svinjsko meso jer je Kina zaustavila uvoz, pa ono završava na tržištu Srbije, zbog čega domaći proizvođači imaju gubitke, rekla je za RTS predstavnica Udruženja odgajivača svinja i direktor poslovnog udruženja Zajednica živinara Sanja Čelebićanin.

„Najveći evropski proizvođači, kao što je Španija, došli u situaciju da nemaju gde da plasiraju svoje meso. To meso se preliva kod nas. Dakle, naši uvoznici, mislim onako uslovno rečeno, spašavaju privredu EU i tržište svinjskog mesa EU na način da ugrožavaju našu domaću nacionalnu proizvodnju“, rekla je Čelebićanin, prenosi Beta. 

Istakla je da to što Srbija ima slobodno tržište ne znači da država ne sme da interveniše i zaštiti domaće poljoprivrednike. 

„Naš proizvođač ne može biti konkurentan proizvodnji iz EU, prvo ni obimu, drugo zbog zabrane korišćenja genetski modifikovane hrane, zatim i zbog subvencija koje oni dobijaju. I ono što je važno napomenuti – mi nismo zajedničko tržište sa EU. Jer da smo isto zajedničko tržište, onda bi mi sad imali dozvolu da radimo regionalizaciju države kad je u pitanju afrička kuga svinja i da dobijemo status ‘slobodan’ kad je u pitanju klasična kuga svinja“, navela je Čelebićanin.

EU, kako je navela, uvodi zabrane Srbiji, a Srbija je otvorila granice.

Dodala je da država treba da zaštiti svoje tržište tako što će najpre prikupiti i obraditi podatke o tome koliko ima svinja i koliko joj nedostaje.

Navela je da su u toku intenzivni sastanci sa Ministarstvom poljoprivrede i da je ovo problem koji treba da rešava Vlada Srbije. 

Čelebićanin je rekla da se meso koje je došlo iz uvoza i dalje ne odvaja od mesa koje je proizvedeno od životinja koje su rođene i gajene u  Srbiji iako je i to način da se domaće tržište zaštiti od prekomernog uvoza i uvoza mesa dobijenog od životinja koje su hranjene genetski modifikovanom hranom koja je u Srbiji zabranjena. 

Naglasila je da su domaći poljoprivrednici prinuđeni da tovljenike prodaju za 150 i 160 dinara po kilogramu žive vage iako je njihova proizvođačka cena 180 dinara. 

„Što se tiče proizvodnje svinja, ona je u izuzetno lošem stanju i potrebno je preduzeti hitne mere. Naši farmeri su nelikvidni u proizvodnji. Više nisu kreditno sposobni, banke ih ne vide kao proizvodnju koju se isplati kreditirati. Postojeće kredite ne mogu da otplaćuju, niti da plaćaju radnike i režije. Već dve godine sa kratkim izuzecima, rade tako što prodaju ispod proizvođačke cene“, ocenila je Čelebićanin. 

To što se pad otkupne cene tovljenika ne odražava na cene svinjetine u maloprodaji Čelebićanin objašnjava nepravednom raspodelom novca. 

„Neko tu itekako zarađuje nauštrb primarne proizvodnje. Da li su to klaničari, da li su to maloprodajni lanci… iako ti maloprodajni lanci često stavljaju nekakve akcije, pa daju but na petsto i nešto dinara, šesto – kao da je to paklica cigareta“, rekla je Čelebićanin. 

Istakla je da treba primeniti Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednim proizvodima koji predviđa vanredne mere, interventne vanredne mere i uvođenje dozvola, gde se uvode kvote i ograničava uvoz koji „najviše ubija“.

Dodala je da Srbija ne može da se izbori za izvoz jaja i živinarskih proizvoda u EU. „Zapelo je u ispunjavanju pojedinih veterinarskih standarda kad je u pitanju sertifikacija za izvoz. Oni koji sede u institucijama mislim da bi trebali biti ažurniji, ali evo, sad su nam javili da zapravo ima još nekoliko tačaka neusaglašenosti na kojima se intenzivno radi.

Čelebićanin je rekla da se na ispunjavanju standarda za izvoz jaja i živinarskih proizvoda iz Srbije u EU radi od 2021. godine.