Micotakis smatra da stanje grčkog duga nije alarmantno, poziva EU na oštriji stav prema Rusiji

Grčki premijer Kirjakos Micotakis (Kyriakos Mitsotakis) izrazio je uverenje da će Evropska unija revidirati svoja pravila o dugu i deficitu nakon pandemije korona virusa, dajući vladama svojih članica više slobode za investiranje.

U intervjuu za Financial Times, Micotakis je rekao da će „biti promene okvira i to neće raditi protiv nas. Svako poboljšanje će ići u našu korist.“

Evropska komisija je pokrenula konsultacije o tome kako izmeniti pravila u vezi sa Paktom za stabilnost i rast uoči, kako se očekuje, žestoke debate u EU o tome dokle treba da se ide sa „remontom“. Pravila su suspendovana prošle godine pošto je proglašena pandemija, ali će verovatno biti ponovo uvedena 2023. godine.

Odnos javnog duga Grčke i bruto domaćeg proizvoda popeo se na 207 odsto nakon pandemije, daleko iznad granice EU od 60 odsto i na najviši nivo u evrozoni.

Južne članice EU zalažu se za veću fleksibilnost u pravilima kako bi mogle da nastave da investiraju. Ali debata neće početi ozbiljno dok nova koaliciona vlada ne preuzme dužnost u Nemačkoj. Dogovor bi mogao da potraje nekoliko meseci i tek nakon njega bi usledili zakoni koji bi mogli da donesu izmene.

Neke fiskalno nastrojene severne države EU i nemačke Slobodne demokrate, koje će verovatno preuzeti ministarstvo finansija kao deo nove vladajuće koalicije u svojoj zemlji, protive se masovnim promenama.

Nasuprot tome, Micotakis je uveren da će se Pakt promeniti, da će uključiti pouke iz pandemije i krize evrozone. Međutim, dodao je da visok dug Grčke nije zabrinjavajući i da se zemlja zadužuje po istorijski niskim stopama. „Izgleda da su investitori zadovoljni političkom situacijom — mi smo stabilna jednopartijska vlada sa jakom većinom i velikom verovatnoćom da pobedimo na sledećim izborima.“

Jedno od pitanja oko kojeg se vodi žestoka diskusija je da li bi izmenjena pravila mogla da reklasifikuju određene vrste vladine potrošnje u investicije od koristi celoj Uniji. Micotakis je sugerisao da bi trebalo da bude više slobode u pogledu grčke potrošnje na vojsku i sprovođenje imigracije.

Potrošnja na grčku odbranu je ove godine porasla na 3,82 odsto BDP-a, što je najviše među svim članicama NATO-a, usled zabrinutosti zbog pretnje koju Turska predstavlja po njenu bezbednost. Atina je povećala potrošnju na brodove i borbene avione. Micotakis je bio na udaru opozicije zbog svog odbrambenog pomaka, koji je dodao oko 10 milijardi evra ionako velikom dugu Grčke.

Ova zemlja je jedna od glavnih ulaznih tačaka u EU tokom migrantske krize 2015-16, pa je takođe pojačala granične kontrole, uključujući intenzivnije pomorske patrole i izgradnju zida duž svoje kopnene granice sa Turskom. Atina kaže da njeni dodatni napori koriste EU.

„Nisam baš zainteresovan da trošim više od dva procenta BDP-a na odbranu, ali to moramo da uradimo“, rekao je Micotakis. „Migracije, ko za šta plaća . . . je još jedno ‘trnovito’ pitanje.”

Micotakis je rekao da je Grčka neobična po tome što je njena najveća bezbednosna pretnja dolazila od druge članice NATO-a, Turske. Ako bi Grčka bila napadnuta od strane Turske, ona ne bi mogla da se pozove na klauzulu o međusobnoj odbrani iz člana 5. „Dakle, potrebna nam je drugačija garancija bezbednosti i jasno smo stavili do znanja da Evropa treba da nam ponudi tu garanciju bezbednosti“, dodao je on.

U septembru je Grčka potpisala odbrambeni pakt sa Francuskom, koji je uključivao kupovinu tri fregate francuske proizvodnje i 24 borbena aviona Rafale.

U okviru njihovog „strateškog partnerstva“, Francuska bi se obavezala da će podržati Grčku ako se tenzije sa Turskom ponovo pojave.

Sporazum sa Francuskom je potpisan nekoliko dana nakon što su Pariz „nadjačali“ Vašington i London, njegovi najbliži partneri u NATO-u, zbog nedavnog sporazuma o nuklearnoj podmornici sa Australijom.

Ugovori EU sadrže „obavezu pomoći i podržke“ za države članice ako je jedna od njih napadnuta, što je labavija garancija od one koju pruža NATO.

„Učinili smo to mnogo čvršćim savezom sa Francuzima . . . Ovaj savez je možda prvi korak za širu grupu voljnih zemalja koja bi, u okviru koncepta strateške autonomije, uključila i mnogo jaču klauzulu o uzajamnoj pomoći na nivou EU“, ističe Micotakis u razgovoru za FT, i dodaje da EU treba da usvoji „agresivno odvraćanje“ Rusije zbog njenih vojnih pretnji Ukrajini ili rizikuje da izgubi svoj kredibilitet kao spoljnopolitičkog aktera.

Micotakis je rekao da je malo verovatno da će EU biti spremna da rasporedi trupe za jačanje ukrajinske bezbednosti, ali da treba da „istraži opcije“ za dodatne sankcije Moskvi u svetlu njenog ponovnog gomilanja vojne opreme i trupa blizu ukrajinske granice. „U nekom trenutku, ako želimo da budemo verodostojni, i naše pretnje moraju da budu verodostojne“, zaključio je grčki premijer.