Ministri finansija EU razmatraju izmene budžetskih pravila

Ministri finansija Evropske unije saopštili su u petak da bi izmene budžetskih pravila EU, koje se sada razmatraju, trebalo da podrže ulaganja u ekonomiju posle pandemije i da omoguće realniju putanju za smanjenje ogromnog javnog duga nekih zemalja.

Ministri finansija 27-članog bloka raspravljaće na dvodnevnom samitu, na Brdu kod Kranja, o izmeni fiskalnih pravila kako bi ona bila prilagođena promenjenoj ekonomskoj realnosti kada budu ponovo stupila na snagu 2023. godine, prenosi Tanjug pozivajući se na Reuters.

Fiskalni propisi EU, kojima su utvrđena ograničenja na zaduživanje evropskih vlada radi zaštite vrednosti evra, suspendovani su do kraja 2022. godine, da bi države članice imale veću slobodu u borbi sa ekonomskim padom uzrokovanim pandemijom korona virusa.

„Potreban nam je modus za smanjenje duga koji je realan za sve zemlje članice. Moramo da izbalansiramo fiskalnu održivost sa potrebom da podržimo ekonomski oporavak“, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis po dolasku na sastanak.

Diskusije o izmenama tih propisa će verovatno trajati i sledeće godine, ali neki zajednički stavovi su se već iskristalisali, poput potrebe da se zaštite državne investicije koje su obično prva žrtve bilo kakvog rezanja troškova tokom krize.

„Moramo da izbegnemo ono što se dogodilo u prethodnoj krizi kada su javne investicije iz godine u godinu beležile nulti nivo. To ne sme da se dogodi u narednim godinama i to je takođe razlog zašto ćemo sutra razgovarati o fiskalnim pravilima vezanim za investicije“, rekao je evropski komesar za ekonomiju Paolo Ðentiloni (Paolo Gentiloni). Dodao je da će postizanje konsenzusa o promenama budžetskih pravila zahtevati „veliki napor“.

Predstavnici nekih zemalja smatraju da bi „zelene“ investicije, namenjene smanjenju neto emisije CO2 u Evropi na nulti nivo do 2050. godine, trebalo da imaju poseban tretman, pa čak i da budu izuzete iz računica EU kada je reč o budžetskom deficitu.

Francuski ministar finansija Bruno l’ Mer (Bruno Le Maire) rekao je prilikom dolaska na samit da je to ideja o kojoj vredi razgovarati.

Razgovori o fiskalnim pravilima EU su politički osetljivi zbog manjka poverenja između tradicionalno štedljivijih severnih zemalja EU i, kako se tvrdi, rasipnijih južnih država, pri čemu se poverenje urušilo tokom krize suverenog duga od 2010-2015. godine.

Prema pravilima EU, vlade ne treba da dozvole budžetski deficit veći od tri odsto BDP-a i trebalo bi da drže javni dug ispod nivoa od 60 procenata BDP-a. Ako je dug iznad tog nivoa, iznos iznad granice od 60 odsto BDP-a treba svake godine da se smanjuje sa jednu dvadesetinu.

Neke zemlje, poput Italije, imaju dug u visini od preko 160 odsto BDP-a, pa je godišnje smanjenje od pet procentnih poena nerealno, posebno ako zemlja treba da uloži velika sredstva u svoju transformaciju u „zelenu“ i digitalizovaniju ekonomiju.

Nemački ministar finansija i kandidat Socijaldemokratske partije za kancelara na izborima 26. septembra Olaf Šolc (Olaf Scholz), nije sklon velikoj reformu fiskalnih pravila.

„Fiskalna pravila su bila dovoljno fleksibilna da omoguće ogromnu potrošnju tokom krize Covid-19, ali su takođe napravljena da garantuju da se javni novac troši na razuman način. Ta dva aspekta zajedno su baš suština onoga čemu sam privržen“, rekao je Šolc novinarima.

Ministri finansija Holandije, Finske, Švedske, Slovačke, Češke, Austrije, Danske i Letonije, koji tradicionalno zastupaju štedljiviji pristup javnoj potrošnji, izrazili su opreznu podršku promeni pravila.

„Otvoreni smo za debatu o poboljšanju ekonomskog i fiskalnog upravljanja, uključujući i Pakt o stabilnosti i rastu. Poboljšanja bi trebalo napraviti, držeći se fiskalnog okvira zasnovanog na pravilima“, naveli su oni u zajedničkom pismu.