Moskva spremna za izvoz žita uz popuštanje zapadnih sankcija

Nakon načelnog pristanka ruskog predsednika Vladimira Putina da oslobodi brodove i omogući nesmetan izvoz žitarica iz ukrajinskih luka u koordinaciji sa Turskom, Ankara preuzima vodeću ulogu u deblokadi miliona tona pšenice, a Rusija očekuje delimično ukidanje zapadnih sankcija. U razgovore su se uključile i Ujedinjene nacije.

U diplomatskoj igri mačke i miša, kako navodi Guardian, Rusija i zapad pregovaraju o tome kako se može obezbediti prolaz brodova sa žitom kroz Crno more i dalje na svetska tržišta. Između njih takođe traje borba za naklonost svetskog javnog mnenja i za odricanje od odgovornosti ukoliko plan propadne.

U telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, Putin je rekao da bi Rusija mogla da izvozi značajne količine đubriva i hrane u slučaju da (relevantne) sankcije Moskvi budu ukinute. „Tokom razgovora o situaciji u Ukrajini akcenat je stavljen da osiguravanje bezbedne plovidbe Crnim i Azovskim morem i eliminisanje opasnosti od mina u tim vodama“, saopštio je Kremlj.

Putin je istakao spremnost ruske strane da u koordinaciji sa turskim partnerima omogući nesmetan morski tranzit robe. To se odnosi na izvoz žitarica iz ukrajinskih luka, prenosi Dnevni Sabah, dodajući da nije odmah bilo jasno o kojim ukrajinskim lukama je govorio Putin. Glavne ukrajinske luke za izvoz žitarica su Černomorsk, Nikolajev, Odesa, Herson i Južni.

Erdogan je rekao Putinu da mir mora da bude uspostavljen što je pre moguće i da je Turska spremna da preuzme ulogu u „mehanizmu za posmatranje“ između Moskve, Kijeva i UN, ukoliko sporazum bude postignut. Erdogan je kasnije rekao ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da „posebno ceni projekat stvaranja bezbednog morskog puta za izvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda“.

Zelenski je u principu pozdravio ideju da Turska bude sedište „mehanizma za posmatranje“, dok je Putin ponovio da je globalna nestašica hrane rezultat „kratkovide“ zapadne politike. Iako je kritikovala rusku ofanzivu na Ukrajinu, Turska se uzdržala od sankcija Rusiji, kao jedina zemlja članica NATO-a, što joj omogućava da se pozicionira kao neutralna strana u sukobu.

Ukrajina pokušava da izveze svoje ogromne zalihe žita putevima, železnicom i rekama, kako bi sprečila globalnu krizu sa hranom, ali nema izgleda da postigne svoje ciljeve osim ako ruska blokada njenih crnomorskih luka ne bude ukinuta, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo poljoprivrede, prenosi Reuters.

Pre nego što je Rusija pokrenula vojnu ofanzivu u Ukrajini, ova zemlja imala je kapacitet da izveze do šest miliona tona pšenice, ječma i kukuruza mesečno, ali je izvoz pao na 300.000 tona u martu, odnosno 1,1 milion tona u aprilu. Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju u svetskom izvozu pšenice sa 29 odsto, uglavnom preko Crnog mora i sa 80 odsto u svetskom izvozu suncokretovog ulja.

Ruske snage zauzele su neke od najvećih ukrajinskih luka na moru, a njena mornarica kontroliše glavne transportne rute u Crnom moru, gde je komercijalna plovidba opasna zbog plutajućih mina. Zapadne sankcije takođe su otežale ruskim izvoznicima pristup brodovima za transport robe na globalna tržišta.