Rusija negira odgovornost za nestašicu hrane

Ukrajina ne može da izveze žita i suncokret koji su zarobljeni u silosima jer je izvoz preko luka trenutno nemoguć, a kopnenim putem se obavlja veoma sporo. To je dovelo do novog rasta cena, jer je ova zemlja jedan od najvećih svetskih izvoznika hrane, a u Africi zbog toga opet preti glad, upozorio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (Antonio Guterres).

“Nema rešenja za krizu sa hranom bez poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine”, naveo je Gutereš, prenosi Deutsche Welle, navodeći da se UN nada dogovor sa Rusijom.

Šef Svetskog programa za hranu UN Dejvid Bizli (David Beasley) rekao je da nije reč više samo o Ukrajini, veći i o najsiromašnijim zemljama sveta. “Molim predsednika Rusije Vladimira Putina, ako uopšte ima srca, da otvori luke”, izjavio je Bizli.

Svetski program za hranu UN do sada je polovinu zaliha žitarica nabavljao u Ukrajini, ali tamo su silosi krcati bez načina da se žito izveze iz zemlje. Glavna luka, Odesa, praktično je odsečena. Gradske vlasti Odese navode da su ruske snage pogodile neke teretne brodove, a da zbog morskih mina plovidba nije sigurna.

Pre rata Ukrajina je preko svojih luka izvozila šest miliona tona žita i semena suncokreta mesečno. Sada samo u Odesi stoji 57 brodova sa oko milion tona žita koje bi moglo da propadne. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michele) kaže da je u luci u Odesi video silose pune pšenice i kukuruza, spremnih za izvoz. “To ima dramatične posledice za siromašne nacije. Treba nam globalni odgovor”, rekao je Mišel.

Narednih meseci Ukrajina bi trebalo da izveze oko 20 miliona žitarica, kako bi bilo mesta za narednu setvu, koja će u ratnim uslovima biti manja. Brisel je apelovao na sve članice EU da stave na raspolaganje kamione, vagone i kranove kako bi se pšenica i suncokret izvozili kopnenim putem.

Izvor problema koji dovodi do opasnosti od gladi u svetu nije Rusija, već oni koji su joj uveli sankcije, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi TASS.

„Što se tiče načina pomorskog transporta, opet kažemo da mi nismo izvor ovog problema. Nismo mi izvor problema koji dovode do pretnje svetske gladi, već oni koji su uveli sankcije Rusiji i same sankcije.“

Ukrajina spada među pet najvećih proizvođača žitarica na svetu. Oko 400 miliona ljudi na svetu se prehranjuje od ukrajinskih proizvoda. Jedan od problema kopnenog saobraćaja su železnički koloseci u Ukrajini, građeni prema sovjetskim standardima, zbog čega su desetak centimetara širi od evropskih. Zbog toga roba mora da se pretovara na granicama.

Procenjuje se da evropska železnička mreža može da prihvati milion do dva miliona tona ukrajinskih žitarica mesečno. Uz to, trenutno se na granicama EU čeka između 16 i 30 dana na uvoz robe iz Ukrajine, pa Brisel apeluje na članice da smanje birokratske prepreke.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken osudio je Moskvu tokom sastanka Saveta bezbednosti UN u organizaciji SAD prošle nedelje, da drži kao taoca „snabdevanje hranom milione Ukrajinaca i još milione drugh ljudi na svetu“. Zapad ne može da udari Rusiju „ludim“ ekonomskim sankcijama i istovremeno da očekuje da će ta zemlja garantovati snabdevanje hranom, ocenio je drugi čovek Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev. Rusija i Ukrajina podmiruju 30 odsto snabdevanja hranom u svetu.