Četvrtina bačene hrane bila bi dovoljna da se nahrani 900 miliona ljudi

Rizik od globalne nestašice hrane jeste pretnja koja se nadvija nad milionima ljudi u zemalja u razvoju. Manje kritične, ali jednako važne su dugoročne ekološke prepreke koje ova katastofa može postaviti na putu ka održivosti.

Za analitičare iz Banke Amerike rekordni rast cena hrane živo ilustruje rizike koji nastaju u koliziji ekološke i socijalne krize, koje značajno utiču na poljoprivredu, prehrambene i uslužne radnje, pa čak i gejming i telekomunikacione kompanije, piše Bloomberg.

Rastuće cene hrane ne samo što povećavaju strah od siromaštva, gladi i političke nestabilnosti, već bacaju svetlo i na klimatsku krizu do koje je dovela činjenica je da više od trećine emisija gasova staklene bašte vezano za proizvodnju, distribuciju i potrošnju hrane. 

Prehraniti svet i u isto vreme sprovoditi ekološke prakse već je prilično loše, a rat u Ukrajini samo pogoršava situaciju.

Za investitore, rizici su veliki, kaže direktor sektora za ekologiju, društvo i upravu u Banci Amerike Kej Houp (Kay Hope). Kratkoročno posmatrano rusko-ukrajinski sukobe doveo je u martu do međugodišnjeg rasta cena hrane koji je veći od 30 odsto. 

I dok će biti potrebno neko vreme da se potrošači naviknu na nove cene, izvesno je da će one predstavljati pritisak za šira finansijska tržišta, kaže ona.

Rusija i Ukrajina imale su ukupno 25 odsto udela u izvozu pšenice, 65 odsto suncokretovog ulja, 20 odsto ječma i 18 kukuruza. Cene pšenice ove nedelje dostižu rekordne visine, nakon što je iz Indije početkom nedelje stiglo saopštenje da će ograničiti izvor, što je još više naglasilo situaciju sa zalihama do koje je doveo rusko-ukrajinski sukob.

U Sjedinjenim Američkim Državama Ministarstvo poljoprivrede je nedavno dalo procenu da bi cene hrane u 2022. mogle da porastu od pet do šest odsto – najmanje dvostruko više od ranije prognoziranih 2,5 odsto.

Dugoročno posmatrano, klimatske promene i njihov uticaj na zalihe hrane je velika briga, ne samo za ekonomije u razvoju, veći za razvijena tržišta. Kako svet postaje topliji, sve je teže proizvesti dovoljno hrane i obezbediti dobvoljne količine da se prehrani globalna populacija.

Potencijalne društvene posledice su ogromne, posebno ako se uzme u obzir da će do 2050. godine globalna populacija od 7,7 milijardi dostići cifru 10 milijardi. 

Obezbediti hranu znači rešiti probleme uzrokovane klimatskim promenama, što je ogroman poduhvat.

U izveštaju naslovljenom “Food Security: Environmental Meets Social” (“Osiguravanje hrane: životna sredina i drušvo”) analitičari Banke Amerike navode da će klimatske promene uticati i na to šta će se gajiti i gde, i u isto vreme povećati frekventnost nepogoda i mogućnost za širenje štetočina i bolesti. 

Oni su dodali da se oko trećina godišnje proizvedene hrane ili odbaci ili propadne, te da odbačena hrana ima oko osam ili deset odsto udela u emisijama gasova staklene bašte.

Jednako alarmantna je i činjenica da otprilike četvrtina bačene hrane može da nahrani skoro 900 miliona gladnih ljudi.