Može li paket pomoći od 375 milijardi evra da održi evropske domove dovoljno toplim?

Zemlje Evropske unije (EU) pomažu svojim paketima mera stanovništvo i privredu sa ukupno 375 milijardi evra. Međutim, svaka članica EU ima različite mere.

Lideri nemačke koalicione vlade na čelu sa kancelarom Olafom Šolcom (Olaf Scholz) usvojili su posle gotovo celodnevnog sastanka sporazum o paketu mera za ublažavanje energetske krize. Kako javlja Bloomberg, paket je težak 65 milijardi evra ili 1,8 odsto nemačkog BDP-a.

Očekivanja su da će paket uspeti da sačuva socijalni mir u trenucima kada se očekuju ogromni troškovi za potrošnju energije. Ovo je treći paket mera za podršku od kada je krajem 2021. godine Olaf Šolc preuzeo kancelarsku poziciju.

Ključne mere podrazumevaju povećane isplate penzionerima, studentima, roditeljima i nezaposlenima, kao i poteze za ublažavanje očekivanog skoka cene električne energije, ali i obećanje da će se energetskim kompanijima u vreme krize ograničiti, pa čak i preraspodeliti ogroman profit, piše Bloomberg.

Predlog austrijske vlade o potrošnji struje za domaćinstva je preneo energetski konsultant Nenad Jovanović. Austrijska vlada planira da olakša energetsku krizu domaćinstvima i da ih navede da štede, tako što će do 240 kWh mesečno plaćati cenu od 0,1 evro po kWh, a sve preko po tržišnim cenama koje su do osam puta skuplje.

Vlade zemalja EU se bore da uravnoteže pružanje pomoći građanima i preduzećima sa potrebom da dozvole da cene energije rastu kako bi se obeshrabrila prekomerna potrošnja.

Kako javlja Economist, ministri energetike EU će se 9. septembra sastati u Briselu kako bi razgovarali o kolektivnim merama, kao što su zajednička ograničenja cena gasa ili struje. Ukoliko se ne postigne dogovor, građani bi mogli da zahtevaju od svojih vlada da odustanu od sankcija Rusiji u nadi da će obezbediti jeftinije snabdevanje energijom.

Nemačka, najveća privreda na kontinentu, najavljuje najveći paket mera za smanjenja računa za energiju. To uključuje poreske olakšice za energetski intenzivne industrije, jednokratne isplate od 200 evra za studente i 300 evra za penzionere, subvencionisane karte za javni prevoz i veće mesečne porodične naknade.

Ograničenje cene električne energije važiće za cenu osnovne minimalne količine električne energije za domaćinstva i mala preduzeća. Povećaće se osnovna socijalna davanja i porodični dodaci, kao i stambeni dodaci za siromašne.

Subvencije će biti dobrodošle građanima koji nemaju novca, ali će takođe podstaći inflaciju, koja je u avgustu bila 8,8 odsto na godišnjem nivou. Šolc planira da ih delimično finansira unapređenjem primene predloženog globalnog minimalnog korporativnog poreza od 15 odsto. On želi da plati trošenje cene struje tako što će nametnuti ograničenje profita kompanija koje proizvode struju iz vetra, biomase, solarne i nuklearne energije. Oni ostvaruju preveliki profit, tvrdi on, jer cena prirodnog gasa određuje cenu struje.

Francuska je zauzela nešto drugačiji pristup. Početkom avgusta njen parlament usvojio je plan pomoći vredan 64 milijarde evra. Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) predlaže generalizovane, a ne ciljane subvencije, i ograničavanje povećanja cena.

Francuska je zamrznula cene gasa najmanje do kraja 2022. i ograničila povećanje cene električne energije na četiri odsto. Od 1. septembra povećala je subvenciju cene benzina na 30 centi po litru. Postoje i ciljane mere za osobe sa niskim primanjima i studente.

Pošto se ove mere najvećim delom finansiraju iz budžeta, biće neophodan njegov rebalans. Francuska očekuje da će njen javni budžetski deficit ostati na pet odsto u 2023. godini, kao i ove godine, i tri poena iznad nemačkog. U međuvremenu, francuska vlada je u procesu potpune nacionalizacije proizvođača električne energije EDF-a, u kojem već ima 84 odsto udela, kako bi se olakšala obaveza kompanije da apsorbuje trošak ograničenja cene.

Francuska je generalno neto izvoznik električne energije, ali više od polovine od njenih 56 nuklearnih reaktora trenutno je neaktivno zbog popravke. Zbog toga zemlja mora da plaća visoke veleprodajne cene da bi zadovoljila svoje potrebe.

Energetska kriza utiče na stabilnost vlada

Vlade strahuju od političkih efekata visokih cena energije, ali ni pokušaji da zaštite građane nije garancija njihovog opstanka. Prvi je tu cenu platila italijanska vlada, gde su vanredni parlamentarni izbori raspisani za 25. septembar. Mario Dragi (Mario Draghi) i njegova vlada su pre pada isplatili građanima 52 milijarde evra pomoći gde je glavni prioritet bio da se ograniče cene energije za najsiromašnije, ali i za kompanije koje su veliki potrošači.

Čak i u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde je podrška Ukrajini bila najjača, visoke cene energije prete da potkopaju konsenzus o sankcijama. U Pragu 3. septembra, 70.000 ljudi pridružilo se mitingu koji su organizovale grupe krajnje desnice i krajnje levice kako bi osudile pomoć Ukrajini i zahtevale veću državnu pomoć za plaćanje svojih računa.

Češka vlada je prethodnog dana izdržala izglasavanje nepoverenja svom paketu energetskih subvencija, povećanja penzija i plata i energetskih subvencija, koji iznose 7,2 milijarde dolara, ili oko tri odsto BDP-a.

U Bugarskoj je tvrda linija EU prema Rusiji možda već prekinuta. Vlada liberalne koalicije pala je u junu, a prelazna vlada je nagovestila da će pregovarati sa Gazpromom o obnavljanju snabdevanja koje je prekinuto u aprilu. Novi ministar energetike je brzo otkazao isporuke američkog tečnog prirodnog gasa koje je organizovao njegov prethodnik, a sada pregovara o isporuci iz Turske ili Azerbejdžana.

Pretnja da su vlade zemalja članica EU pod pritiskom čini razgovore u Briselu 9. septembra još važnijim kada se očekuje rasprava o ograničavanju cene ruskog gasa baš kao što su zemlje G7 to uradile sa cenom nafte.