Na licitacijama za zaplenjenu robu mogu učestvovati i fizička lica

Uprava carina je za poslednje tri godine u državni budžet uplatila više od 260 miliona dinara ostvarenih od zaplenjene robe koja je prodata na javnim licitacijama. Samo prošle godine održano je 98 licitacija na kojima je prodato čak 601 vozilo, kao i razna roba, uglavnom tekstilni proizvodi i digitalna oprema.

Po ovom osnovu, u budžet Srbije je 2021. godine uplaćeno oko 73 miliona dinara, navode iz Uprave carina, piše Politika.

Kada utvrde da je došlo do zloupotrebe, carinici robu otkrivenu u prekršaju privremeno zadržavaju i pokreću prekršajni postupak.

Onaj kome je roba zaplenjena dobija potvrdu o oduzetim predmetima i proizvodi se stavljaju pod carinski nadzor do okončanja postupka. Konačnu odluku o sudbini robe donosi sud, koji nalaže da li se ona vraća vlasniku, prodaje na javnoj licitaciji ili se uništava u skladu sa zakonom.

“Uprava carina organizuje licitacije kada je neka roba oduzeta pravosnažnim rešenjem u prekršajnom postupku, a prihodi ostvareni od prodaje carinske robe uplaćuju se u državni budžet. Pravo učešća na licitacijama robe široke potrošnje ograničeno je na pravna lica koja ne moraju da budu registrovana za promet određene vrste robe, osim u slučajevima kada je reč o nekoj specifičnoj delatnosti, poput plemenitih metala, kada pravno lice mora da bude registrovano za usko specijalizovanu delatnost (zlatare, juvelirnice…)”, kažu iz carine.

Na licitacijama na kojima se prodaju motorna vozila ili pojedinačni predmeti poput satova mogu učestvovati i fizička lica, i dovoljna im je lična karta i novac za depozit. Za učešće polažu kauciju, koja iznosi 30 odsto od početne cene robe za koju licitiraju. Inače, da bi se licitacija održala, potrebno je prisustvo minimum troje zainteresovanih, učesnici imaju pravo da isplate ceo iznos u roku od osam dana, a ukoliko se kupac predomisli, depozit mu se vraća.

Kako napominju iz Uprave carina, građani koji imaju nameru da učestvuju u licitacijama mogu da se informišu o tome u dnevnim novinama, jer carinarnice imaju obavezu da osam dana pre održavanja javne prodaje, tu informaciju objave u najmanje jednom dnevnom listu koji pokriva celu teritoriju Srbije.

Sva trajno oduzeta roba može da bude izložena na javnoj prodaji, osim one koja se zbog zdravstvenih ili bezbednosnih razloga uništava pod carinskim nadzorom (narkotici, duvanske prerađevine bez akciznih markica ili falsifikovana roba).

Početnu cenu određuje komisija, koja robu priprema, prebrojava i kontroliše, pri čemu se najčešće uzima u obzir cena iste ili slične robe na domaćem tržištu, umanjena za porez i maržu. Za procenu vrednosti pojedine specifične robe, kao što su juvelirski proizvodi ili nafta može biti angažovan i veštak.

Falsifikati koji povređuju pravo intelektualne svojine se ne prodaju, nego se uništavaju u kontrolisanim uslovima.

“Osim rizika koji predstavljaju za potrošače zbog sumnjivog kvaliteta, krijumčareni krivotvoreni proizvodi i piraterija pogađaju mnogo šire slojeve društva, nanoseći štetu, pre svega državnom budžetu i onima koji legitimno posluju, a od profita ostvarenog nezakonitom distribucijom i prodajom robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala. U poslednje tri godine zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine zadržano je gotovo 950.000 raznih proizvoda i uništeno oko 1,3 miliona kopija raznih artikala, kao i oko 4,5 tona tekstila. Samo tokom 2021. godine po ovom osnovu zadržano je skoro 150.000 različitih, uglavnom tekstilnih proizvoda, a uništeno je oko 270.000 falsifikata (ovaj broj obuhvata i robu iz prethodnih godina)”, navode iz Uprave carina.

Posebno zabrinjava to što se za plasman takve robe, sve češće koristi internet, gde se na različitim sajtovima nude čak i lekovi i medicinska sredstva, koji su neprovereni, a samim tim nebezbedni i potencijalno opasni po zdravlje.