Na stolu novi predlozi i stare pretnje

Naredni dani biće odlučujući za smanjenje tenzija i rizika od ukrajinskog sukoba, ocenio je francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) koji je više od pet sati razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u ponedeljak u Moskvi. Putin je ocenio da bi neki od Makronovih predloga „mogli da budu osnova za dalje zajedničke korake“.

Neimenovani francuski zvaničnici na koje se pozivaju zapadni mediji tvrde da je Putin krenuo ka deeskalaciji ukrajinske krize, obećavši Makronu da neće preduzimati nove „vojne inicijative“ i da je pristao da povuče nekoliko hiljada ruskih vojnika iz Belorusije po završetku planiranih zajedničkih vežbi.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su Putin i Makron „spremni da nastave dijalog“ o francuskim predlozima. Peskov je istakao da je Makronu pre svega potrebna saglasnost saveznika iz EU i NATO, a naročito Sjedinjene Američke Države. „Prerano je govoriti o bilo čemu drugom“, rekao je portparol ruskog predsednika, prenosi Financial Times.

Za vreme zajedničke konferencije za novinare Putin je oštro upozorio kako ova situacija može dovesti do rata, ne samo do rata sa Ukrajinom, već i do rata između Rusije i NATO-a (ako bi Ukrajina jednog dana postala deo ove vojne alijanse). „To bi bio nuklearni rat u kojem ne bi bilo pobednika“, rekao je ruski predsednik, prenosi RT.

Putin je okrivio Zapad i Ukrajinu za krizu, ali je rekao da će Rusija učiniti „sve što je moguće da postigne kompromise prihvatljive svima“. Putin je poručio kako će još razgovarati sa francuskim predsednikom nakon što se on u Kijevu sastane s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Dok je Makron bio u Moskvi, nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) posetio je Vašington. On je u razgovoru sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden) pokušao da istakne zajedničku poziciju, odnosno „ujedinjeni front“, kako prenosi CNN, ali ključna prepreka njihovom jedinstvu ostaje budućnost gasovoda „Severni tok 2“.

Bajden je bio izričit da projekat neće napredovati ukoliko Rusija bude napala Ukrajinu. To je stav koji su on i američki zvaničnici odavno zauzeli, ali Šolc nije čak ni imenovao projekat tokom konferencije za medije nakon sastanka. U izjavi novinarima Šolc je ponovio da Berlin ostaje na liniji sa Vašingtonom, ali nije želeo da razjasni svoje namere u vezi sa projektom „Severni tok 2“.

„Kažem našim američkim prijateljima da ćemo biti ujedinjeni. Delovaćemo zajedno i preduzećemo sve neophodne i potrebne korake zajedno“, rekao je Šolc. Na direktno novinarsko pitanje da li to znači i „isključivanje“ gasovoda, Šolc je ponovio da će Nemačka i SAD delovati zajedno preduzimajući zajedničke korake, koji će biti „veoma teški“ za Rusiju.

Na pitanje upućeno Bajdenu da li za Rusiju postoji izlaz iz trenutne situacije, američki predsednik odgovorio je potvrdno. Istovremeno, on je upozorio da bi „bilo pametno“ da Amerikanci, osim onih na važnim diplomatskim funkcijama, napuste Ukrajinu.

Zapadne zemlje odbile su više zahteva Moskve da se obaveže da neće uključiti Ukrajinu u NATO savez, niti da će se dalje širiti, kao i da će smanjiti svoje vojno prisustvo u istočnoj Evropi, prenosi BBC. Umesto toga one su predložile druge oblasti pregovora, kao što su razgovori o smanjenju nuklearnog arsenala.