Na stotine hiljada evra „pere“ se čak i preko preminulih članova porodice

Već nekoliko godina u Hrvatskoj traje trend povećanog broja prijava sumnjivih slučajeva pranja novca, a o beskrupuloznosti “perača” dovoljno govori to što u toj kriminalnoj radnji koriste i preminule članove porodice.

Godišnji izveštaji Kancelarije za sprečavanje pranja novca, institucija u sklopu Ministarstva finansija i druge institucije u Hrvatskoj, pokazuju brojne načine na koje se sve u toj zemlji „pere novac“, kojima su posvećena posebna poglavlja o tipologijama „pranja novca“, odnosno primerima iz prakse kojima se služi kriminalni milje.

Pranje novca je međunarodni fenomen, a glavni cilj tog procesa je pretvaranje nezakonito stečenog novca u neki drugi oblik imovine kako bi se prikrio njegov nezakonit izvor. Dakle, nezakonito stečena sredstva transformišu se u prividno zakonita.

Poslednji podaci pokazuju da su u 83 procenta prijava o sumnjivim transakcijama bili uključeni hrvatski državljani. Slede Italijani sa 7,4 odsto, zatim državljani Bosne i Hercegovine 1,5 procenat, i Srbija sa jedan odsto, kao i Bugari s udelom od 0,9 procenata. Ostalih 6,4 odsto odnosi se na državljane ukupno 42 države.

Kako se navodi, banke su najčešća meta osoba koje se time bave, pa su i prva linija odbrane. Tako je 2020. godine iz banaka došlo 91 procenat svih prijava.

Sumnjive transakcije prve detektuju banke

Bankari potencijalne perače novca prepoznaju po nizu indikator. Primera radi, to je naglo povećanje prometa na računu, bez vidljivijeg razloga, zatim priliv novca koji se odmah prebacuje na više različitih računa ili podiže u gotovini. Sumnjive su i uplate iz inosrantva klijentima koji inače nemaju poslovni odnos sa strancima. Jedan od indikatora je i uplata velikog iznosa u malim apoenima.

Prema izveštaju za 2020. godinu, banke su Kancelariji te godine prijavile čak 2.243 transakcije sumnjajući na pranje novca, kao i još 11 za koje su smatrale da ukazuju na finansiranje terorizma. U odnosu na godinu ranije, radi se o povećanju za čak 224 odsto, što je druga uzastopna godina u kojoj je primjećen povećani broj prijava. Tako je 2019. godine broj prijava bio veći za 24 procenata u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, većina tih prijava na kraju ispadnu lažna uzbuna. Od ukupno 400 predmeta koje je Kancelarija 2020. godine otvorila, ustanovivši kako ima temelja da se detaljnije ispitaju te transakcije, tek 232 ih je otvoreno na osnovu prijava banaka. Drugim rečima, tek svaka deseta sumnjiva transakcija u bankama na kraju se pokazala opravdanom za detaljniju istragu.

Sudski epilog na kraju dobije tek simbolični broj slučajeva, piše Poslovni.hr. Od strane nadležnih sudova tokom 2020. pokrenute su 24 istrage, koje su rezultirale sa sedam podignutih optužnica. Te je godine ukupno doneseno i 12 presuda za kazneno delo “pranje novca”.

Složene analize dokazuju kriminalne radnje

Prijava sumnjivih transakcija, koje su predmet analitičkog rada, ne znači uvek da je u te transakcije uključen nezakonito stečen novac, već da to tek treba dokazati.

“Ove transakcije upućuju na sumnju o neobičnoj, nelogičnoj, kao i pravno i ekonomski neopravdanoj aktivnosti. Analiza i utvrđivanje logičnosti, pravne i ekonomske opravdanosti tih transakcija i dalje utvrđivanje njihovog zakonitog, odnosno nezakonitog izvora, stavlja veliki izazov pred sva nadležna tela u sistemu suzbijanja pranja novca i finansiranja terorizma. Reč je o složenim finansijskim transakcijama koje se realiziraju za kratko vreme, ali njihova analitička obrada ponekad traje mesecima”, objašnjavaju iz Kancelarije za sprečavanje pranja novca.

„Profesionalni perači” vešto koriste mogućnosti prikrivanja pravog izvora novca koristeći određene proizvode i usluge banaka, institucija tržišta kapitala i druge investicione aktivnosti, uključujući i ulaganja u nekretnine, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

„Osim toga, većina slučajeva pranja novca povezana je s inostranstvom ili su povezani sa off shore destinacijama, što otežava otkrivanje i dokazivanje tih slučajeva. Zato većina njih mora da se rešava uz pomoć inostranih nadležnih pravosudnih tela, putem međunarodne pravne pomoći, što je dugotrajan proces i ishod tih postupaka uglavnom zavisi od kvaliteta podataka koji se dobiju iz inostranstva“, obrazložili su iz Kancelarije za sprečavanje pranja novca.

Dodaju da je poseban problem dobijanje bankovnih podatka iz nekih jurisdikcija kod kojih je jaka bankovna tajna ili iz off shore destinacija.

„Jedan od češćih načina pranja novca je ispostavljanje fiktivnih računa firmama za usluge ili robu koje nisu ni isporučene. Primera radi, kompanija iz inostranstva ispostavlja račun firmi iz Hrvatske koja obavlja plaćanje. Vrednost iz računa u poslovnim knjigama hrvatskog preduzeća evidentira se kao trošak i time se umanjuje poreska osnovica za obračun poreza, a inostrana i domaća kompanija vlasnički su povezane (recimo, vlasnik obe kompanije je ista osoba)“, ističu iz Kancelarije za sprečavanje pranja novca.

Dodaju da, osim pranja novca, ovakav slučaj uključuje i kazneno delo utaje poreza.

Ostavinske rasprave možda najbizarniji primer

U razgovoru za Poslovni dnevnik, anonimni izvor iz pravosuđa objasnio je da, kad premine neka osoba koja je živela sama, policija nakon uviđaja pregleda stan kako bi proverila ima li neke vredne imovine. Ako ima, ta se imovina popiše, sastavi se zapisnik koji se dostavlja sudu, a stan se zapečati. Ta imovina ulazi u ostavinsku imovinu.

“Bilo je situacija da se da se u stanu pronađe veliki novac, od 200.000 do 300.000 evra, a imovinsko stanje pokojnika nikako nije moglo da odgovara tolikom iznosu ušteđevine”, priseća se anonimni sagovornik. Zanimljivo je da se u takvim slučajevima pronalaze samo novčanice evra, nikada kune.

U jednom slučaju pronađeno je 100.000 evra, ali je na snopovima novčanica bio omot sa žigom banke, pa je sud mogao da proveri da li je pokojnik pre smrti podignuo gotovinu.

„Sud u ostavinskoj raspravi ne može istraživati otkud pokojniku novac niti može da dovodi u pitanje radi li se o njegovom novcu. Ipak, takvi slučajevi ukazuju da se radi o mogućnosti pranja novca, jer je evidentno da je novac postavljen u stan pokojnika pre njegove smrti”, tvrdi izvor iz pravosuđa i dodaje da zakonski naslednici tako dobiju novac “opran” sudskim rešenjem o nasledstvu.

Ipak, radi se o relativno retkoj praksi – u četiri godine rada na ostavinskim raspravama anonimni sagovornik se tri puta susreo s takvim slučajevima. Drugi, mnogo češći slučaj pranja novca kroz pravosuđe događa se prilikom licitacija nekretnina u prinudnoj zapleni. Na takve licitacije se često prijavljuju osobe za koje se kasnije utvrdi da uopšte ne žele da učestvuju u licitaciji.

Procedura nalaže da se pre licitacije uplati kaucija, koja po pravilu iznosi 10 odsto vrednosti nekretnine.

“Često se događa da se na licitaciji pojavi osoba koja samo sedi i uopšte ne licitira, a nakon licitacije sud joj vraća kauciju. Ponekad se radilo o iznosima i do 200.000 evra. No, takve sumnjive slučajeve sud prijavljuje Kancelariji za sprečavanje pranja novca ili Poreskoj upravi”, naglasio je anonimni sagovornik.