Imamo strategije, zakone, ali ne i mehanizme za njihovu primenu, kaže za Biznis.rs potpredsednik SSSS Duško Vuković

Nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu samo mrtvo slovo na papiru?

AnalizaFirme u fokusuSrbijaU fokusuVesti

17.12.2021 08:01 Autor: Marija Jovanović

Nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu samo mrtvo slovo na papiru? Nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu samo mrtvo slovo na papiru?
Socijalno-ekonomski savet (SES) dao je na svojoj poslednjoj sednici zeleno svetlo za nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Iako je pomenuti zakon... Nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu samo mrtvo slovo na papiru?

Socijalno-ekonomski savet (SES) dao je na svojoj poslednjoj sednici zeleno svetlo za nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Iako je pomenuti zakon pozitivno ocenjen, u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS) smatraju da je on mrtvo slovo na papiru jer neće doneti ništa suštinski novo.

Sindikati već godinama imaju ključnu zamerku da se zakoni ne poštuju. Faktički, mi imamo strategije, zakone, koji se s vremena na vreme menjaju, usklađuju sa standardima i direktivama EU, a to je nešto kao mrtvo slovo na papiru jer nemamo mehanizme za njihovu primenu i to je očigledno i u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kaže za Biznis.rs potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković i dodaje da je i dalje veliki problem to što poslodavci ne poštuju zakone jer su oni odgovorni za primenu mera u ovoj oblasti.

On podseća da inspekcija rada nema dovoljan broj kadrova i da je zbog toga predlog i sindikata i Unije poslodavaca bio uvođenje nacionalnih i regionalnih koordinatora za ovu oblast, što nije prihvaćeno sa obrazloženjem da ulaze u delokrug rada inspekcijskih službi.

“Inspekcija rada nema dovoljno kadrovskih potencijala, negde je oko 230-240 onih koji su delimično zaduženi za bezbednost i zdravlje na radu, što je nedovoljno da mogu da se kontrolišu i nadziru svi privredni subjekti kojih ima blizu 400.000. Oni to ne mogu da obrade i naš predlog je bio da mi budemo pomoć jer imamo dovoljno kompetentnih ljudi u ovoj oblasti, i na nivou jedne i na nivou druge organizacije. Neprihvatanje tog predloga govori koliko se uvažavaju socijalni partneri, pre svega sindikati, kada je ovako važna oblast u pitanju”, ističe Vuković.

Kako objašnjava, sindikati bi na taj način mogli da uvide određeni problem, da skrenu pažnju poslodavcu i kažu šta su uočili da se ne primenjuje, a da istovremeno obaveste inspekciju rada, čiji je delokrug da ovu oblast nadzire, da donosi određena rešenja, zabranjuje rad ili nalaže određene izmene.

“Ne znam zašto se žuri jer bilo koja izmena zakona ništa neće značiti ako ne može da se sprovede. Inspekcija rada ne treba preventivno da deluje, ona treba da nadzire primenu zakona. To je njena jedina pozicija i uloga. Ona nema šta da edukuje i priča sa poslodavcem. Poslodavac treba da zna šta je zakon i da ga primenjuje, a inspekcija treba da utvrdi da li on te mere poštuje ili ne, i onda da ga sankcioniše”, napominje potpredsednik SSSS.

Prema njegovim rečima, ključna stvar je da sindikatima nije dozvoljeno da podele deo odgovornosti vezano za bezbednost i zdravlje na radu, i da preventivno deluju i na određene poslodavce i na zaposlene.

“Ispalo je da su glavni krivci za čitavo stanje lica za bezbednost i zdravlje na radu koja se profesionalno bave time. I sada i pre dve godine mi izbacujemo taj institut lica za bezbednost i uvodimo takozvane savetnike i saradnike za bezbednost i zdravlje na radu sa određenim kompetencijama”, kaže naš sagovornik i dodaje da to nije ključni problem.

“Nije glavni problem kako će se zvati, već da li će ti ljudi koji se ovom oblašću profesionalno bave, unutar preduzeća ili u okviru kompanija koja ih angažuje sa strane, zaista odgovorno raditi sve ono što zakon nalaže, a to je da svakodnevno vrše nadzor, daju poslodavcu preporuke i savete šta treba da se uradi i primenjuje”, ističe Vuković.

Nejasno zbog čega je SES dao pozitivno mišljenje

Iako je nakon sednice SES-a saopšteno da je Nacrt zakona o bezbednosti i zdravlju na radu usaglašen sa direktivama EU i da je javna rasprava o tom aktu održana od 9. do 29. septembra, naš sagovornik ističe da je javna rasprava održana mejlom, a ne fizički, i da on nema informaciju da je dobijena povratna infomacija šta Evropska komisija i ljudi koji se bave ovom oblašću i usklađivanjem sa direktivama EU o tome misle i da li su imali primedbe.

“Ovaj zakon počeo je da se menja 2018. godine jer smo u toj godini imali izuzetno veliki broj teških i smrtnih povreda na radu. Nacrt zakona koji je na SES-u dobio pozitivno mišljenje da Vlada Srbije može da ga uputi skupštini skoro je istovetan sa zakonom koji je prošao određenu proceduru 2019. godine, minimalne su razlike. Ne razumem zbog čega je sada dato pozitivno mišljenje imajući u vidu da nema velikih razlika, a pre dve godine SES nije dao pozitivno mišljenje i vlada ga je ipak uputila skupštini, koja zbog raspuštanja i izbora 2020. godine nije stigla da ga usvoji”, ističe naš sagovornik.  

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.