Nagel preuzima guvernersku poziciju u trenutku najveće opterećenosti nemačke privrede

Joakim Nagel (Joachim Nagel) počinje svoju prvu celu radnu nedelju na čelu nemačke centralne banke sa inflacijom blizu najvišeg nivoa u tri decenije, neočekivanim smanjenjem industrijske proizvodnje i pooštravanjem ograničenja za ugostiteljske objekte kako bi se stalo na put sve većem broju slučajeva zaraze virusom Covid-19.

Pored toga, Nemačka će u petak postati prva privreda Grupe sedam koja će izvesti podatke o bruto domaćem proizvodu za 2021. godinu, što bi moglo da ukaže na smanjenje u poslednja tri meseca ove godine.

Ekonomija je verovatno porasla za samo 2,7 odsto prošle godine, prenosi Bloomberg. Ipak, analitičari očekuju oporavak privrede, a Bundesbanka predviđa ekspanziju od 4,2 odsto tokom 2022. godine.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner (Christian Lindner) takođe treba da predstavi brojke koje pokazuju da je novo zaduživanje zemlje 10 milijardi evra (11,3 milijarde dolara) manje nego što je planirano prošle godine zahvaljujući većim poreskim prihodima.

To je pozadina dok 55-godišnji Nagel zauzima svoje mesto u Upravnom savetu Evropske centralne banke, gde će biti ubačen u debatu o tome da li je potreban čvršći stav u borbi protiv najbržeg rasta potrošačkih cena od kada je evro stvoren.

Ekonomisti se i dalje dvoume da li će omikronska varijanta korona virusa smanjiti inflaciju opterećivanjem ekonomskog oporavka Evrope ili će je podstaći pogoršavanjem postojećih poremećaja u lancu snabdevanja.

Najnovija nemačka ograničenja u turizmu i ugostiteljstvu došla su uz obećanje da će se ubrzati vakcinacija, iako je kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) priznao da se očekuje da će broj slučajeva zaraze još više rasti. Za privredu, potpuni nastavak isporuke komponenti fabrikama bi uveliko doprineo podsticanju rasta.

„Nemačko oslanjanje na proizvodnju postalo je slabost pošto su se globalni lanci snabdevanja zagušili. Kada nestašice popuste, proizvodnja će biti pouzdaniji pokretač rasta, a čini se da dobro zaštićene zalihe gasa štede potrošače najgore energetske krize u Evropi“, smatra glavni ekonomista za Evropu u Bloomberg Economics-u, Džejmi Raš (Jamie Rush).