Nagrada od 500 evra za kandidate koji se pojave na intervjuu za posao

Zbog velike nestašice radne snage širom Evrope, poslodavci nalaze načine kako da privuku radnike.

Kompanije u evrozoni postale su toliko očajne u potrazi za radnicima, posebno u vrlo traženim zanimanjima poput informatičkih, da su uvele novčane bonuse za pojedine faze selekcijskog postupka.

Financial Times navodi primer kompanije Deutsche Familienversicherung, osiguravajuće kuće čiji se osnivač Stefan Nol (Stefan Knoll) dosetio donedavno nezamislivog načina privlačenja potencijalnih radnika, piše hrvatski Poslovni dnevnik.

Svi u problemu

Kandidatima, čije biografije izdvoji, nudi 500 evra ako dođu na prvi razgovor za posao. Prolazak u drugi krug intervjua donosi još 1.000 evra, a uspešan završetak šestomesčnog probnog rada kompanija nagrađuje sa čak 5.000 evra.

“Posebno je teško pronaći bilo koga sa IT veštinama. Takmičimo se s divovima koji bez mnogo problema mogu da zaposle stotine stručnjaka iz celog sveta. Ipak, mi nismo zainteresovni za radnike iz, na primer, Indije, već želimo ljude odavde, iz Frankfurta”, kaže Nol.

Njegov neuobičajeni pristup zapošljavanju pokazuje koliko se nestašica radne snage proširila Nemačkom, ali i ostatkom Evrope. Nestašica radnika posebno je vidljiva u delatnostima IT-a i zdravstvene nege. Radnika nedostaje i u građevinarstvu usled ekspanzije građevinske aktivnosti. I ugostiteljima je teško da pronađu radnike, pre svega zbog neizvesnog smera pandemije koja ta radna mesta čini posebno nesigurnim zbog mogućih novih epidemioloških mera.

Međutim, nedostatak radnika primetan je i u ostalim sektorima. Anketa među 9.000 nemačkih kompanija koju su sproveli razvojna banka KfW i ekonomski institut IFO pokazala je da 43 odsto njih ima problema sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. To je najviši udeo od ujedinjenja Nemačke 1990. godine.

U Francuskoj 54 odsto kompanija iz uslužnog sektora ima problema sa zapošljavanjem, najviše od 2000. godine. Međutim, države evrozone sada imaju priliku da smanje nezaposlenost koja je jedan od najvećih ekonomskih problema u tom području još od prethodne krize 2008. godine.

Podsetimo, nakon 2008. godine nezaposlenost u evrozoni rasla je četiri godine. Sada je rekordno niska, snizivši se u novembru prošle godine na 7,2 odsto.

Superbrzi oporavak

Evropska centralna banka procenila je da se tržište rada oporavilo rekordnom brzinom.

Iako omikron varijanta korona virusa može delimično da pokvari optimistične prognoze, ekonomisti ipak očekuju da će zaposlenost nastaviti da raste, podstakunuta i evropskim planom oporavka vrednim 800 milijardi evra.

Za razliku od SAD i Velike Britanije, u nekim evropskim državama, poput Španije i Francuske, zaposlenost je premašila pretpandemijske nivoe. Na nivou cele EU, udeo zaposlenih na rekordno je visokih 73,5 procenata.

Ipak, rast zaposlenosti prati i poboljšanje radnih uslova. Na primer, francuski poslodavci sve više nude ugovore na neodređeno vreme, odmičući se od nesigurnog, prekarnog rada, kaže predsednik nezavisnog Saveta za ekonomske analize, Filip Martin (Philippe Martin).

Ugovore na određeno vreme namerava da smanji i Španija, nakon dogovora poslodavaca i sindikata koji još treba da bude potvrđen u parlamentu.