Najavljeno gašenje Kombinata aluminijuma Podgorica

Postrojenja Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) danas bi trebalo postepeno da se isključuju iz proizvodnje, a proces bi trebalo da traje do kraja godine.

Iz kompanije Uniprom, čiji je vlasnik i izvršni direktor Veselin Pejović, najaviljeno je početkom meseca ovakav scenario, jer nisu uspeli da nađu zajedničko rešenje sa Elektroprivredom Crne Gore (EPCG) oko cene struje koja bi važila od početka naredne godine.

Uniprom je 2014. godine kupio zemljište od kombinata, koji je tada bio u stečaju. Prema Pejovićevim navodima, u povećanje proizvodnih kapaciteta, popravku opreme i modernizaciju investirano je više od 20 miliona evra.

Vrtoglavo poskupljenje struje u proteklih pola godine i završetak perioda u kome KAPima ugovorenu cenu struje sa EPCG od 45 evra za MWh rezultiralo je najavom gašenja najvećeg proizvodnog pogona u Crnoj Gori, piše Tanjug, pozivajući se na Dnevne novine.

Kako bi dobio nižu cenu struje, Pejović je tražio da se postrojenja snabdevaju „strujom iz domaćih izvora koja je jeftinija, umesto uvozne, koja košta više od 200 evra“.

Pošto je EPCG odbila da zahtev da dosadašnju ugovorenu cenu produži na pet godina i zatražila najmanje 120 evra za MWh, Pejović je za najavio početak gašenja KAP.

Pored toga, on je u toku proteklog vikenda poslao piismo EPCG sa ponudom da na godinu preuzme proizvodne pogone bez ikakve nadoknade.

Iz Elektroprivrede je odgovoreno da „pismo namere nema pravne elemente ponude“, te da ne mogu preuzeti KAP jer „EPCG nije registrovan za proizvodnju aluminijuma“.

U slučaju da zaista dođe do potpunog gašenja KAP-a, najvećeg proizvođača i izvoznika u Crnoj Gori, ceo ekonomski sistem mogao bi da se uruši zbog neodrživosti, i to u kratkom roku, ocenjuju Dnevne novine.

U proteklih pet godina, aluminijum i njegove legure koje u Crnoj Gori praktično u celini proizvodi KAP činile su između 15 i 19 odsto ukupnog izvoza na državnom nivou, pokazuju podaci Uprave za statistiku Monstat.

Od 2016. do 2020. godine, vrednost poluproizvoda i proizvoda od ovog metala prodatih u inostranstvu iznosila je prve godine 62,46 miliona evra, zatim 71,8 miliona, pa 73,87 miliona i 63,17 miliona evra u 2019. godini. Čak je tokom prošle krizne godine, kada je i transport bio zaustavljen u jednom delu godine, izvoz dostigao 56,16 miliona evra.

Najveći uvoznik crnogorskog aluminijuma i njegovih legura je Mađarska, i to prevashodno u formi poluproizvoda. 

Od 2016. do 2019. godine, vrednost koja je izvezena u tu zemlju kretala se između 31,56 i 44,77 miliona evra, što znači da svake godine više od polovine prodaje u stranim državama odlazi u tu zemlju Evropske unije.

Na listi država koje su veći uvoznici crnogorskih proizvoda i poluproizvoda od aluminijuma i njegovih legura, svake godine se nalaze zemlje regiona Albanija, Bosna i Hercegovina, Srbija i Slovenija.

Među većim redovnim uvoznicima ove robe su i Bugarska, Grčka, Italija, Češka, Turska i Rumunija.