Najvažnija 3 poteza svakog ko dobije otkaz

Zaposlenom koji radi na neodređeno vreme, poslodavac može otkazati ugovor o radu, ali samo ako za to postoji opravdan razlog koji može biti vezan za nastanak nesposobnosti za rad, povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline ili za situacije u kojima je, usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena poslodavaca, potreba za vršenjem rada zaposlenog prestala.

Vreme pandemije dovelo je do toga da su mnogi već izgubili poslove, a nekima će radna mesta tek biti ugašena. Poslednje procene Međunarodne organizacije rada govore da je globalno pandemija dovela do gubitka oko 300 miliona radnih mesta u svetu, što je čak četiri puta više nego tokom Svetske ekonomske krize, 2009. godine.

„U današnje vreme retko ko bez posla ostaje bez ikakvog razloga. Najčešće su situacije gde poslodavcima nije isplativo održavanje tog radnog mesta. Zbog takvih scenarija koje je ova kriza zbog pandemije korona virusa samo umnožila, mnogi zaposleni će nastradati. Mislim da bi država morala da bude aktivnija u povezivanju budućih poslodavaca sa ljudima koji traže posao. Pomažući taj protok informacija o novim radnim mestima kojih svakako ima i biće ih će izvesno nekome i rešiti problem zapošljavanja. Pored toga, smatram da institucije moraju biti glasnije u informisanju onih koji ostaju bez posla kakva su njihova prava“, objašnjava za portal Biznis.rs ekonomista prof.dr Ljubomir Madžar.

I šta, pita se prof. Madžar, da radi čovek koji u ruci drži rešenje o otkazu i kreće kući gde ga čeka porodica.

Proveriti ispravnost otkaza

Pitanje je, pre svega, zašto je zaposleni dobio otkaz. Ako je u pitanju utvrđen tehnološki višak u kolektivu, važno je znati da je prilikom određivanja viška zaposlenih, poslodavac dužan da primeni određene kriterijume kako bi utvrdio koji tačno zaposleni predstavljaju višak. Ipak, ukoliko postoji mogućnost za primenu mere rešavanja viška zaposlenih (npr. premeštaj na druge poslove zaposlenog koji je utvrđen kao višak), poslodavac je takođe dužan da predvidi kriterijume po osnovu kojih će utvrditi na koje zaposlene će se primeniti mera rešavanja viška zaposlenih.

Isplata otpremnine pre prestanka radnog odnosa po osnovu viška predstavlja obavezni element rešenja o otkazu ugovora o radu po tom osnovu. Samim tim, ukoliko poslodavac ne isplati zaposlenom otpremninu u zakonom utvrđenom roku, smatra se da je otkaz ugovora o radu nezakonit.

Podnošenje prijave i tužbe

Ukoliko zaposleni sumnja u ispravnost otkaza, prvi korak je podnošenje tužbe protiv poslodavca. Odmah nakon toga mora se obavestiti Inspekcija rada, kako bi se eventualno sprečilo izvršenje rešenja o otkazu. Inspekcija rada može doneti rešenje o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu zaposlenom ukoliko je: zaposleni povodom otkaza pokrenuo radni spor (tužio poslodavca sudu), ukoliko je očigledno da je poslodavac prekršio neko pravo zaposlenog kojem je uručio otkaz ugovora o radu, kao i ukoliko zaposleni koji je dobio otkaz zahteva odlaganje izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu.

Zahtev o odlaganju izvršenja rešenja zaposleni koji je dobio otkaz može podneti u roku od 30 dana od dana podnošenja tužbe protiv poslodavca, a inspektor rada je dužan da po tom zahtevu donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od podnošenja zahteva.

Tužbom zaposleni koji je otpušten protivno zakonu može da traži da se vrati na rad, odnosno da se rešenje o otkazu poništi, kao i da poslodavac nadoknadi štetu koju je nezakonitim otkazom prouzrokovao – da isplati svu zaradu koju bi zaposleni ostvario da je radio, kao i da uplati doprinose za socijalno osiguranje za period od donošenja nezakonitog rešenja o otkazu, pa do trenutka kada sud naloži vraćanje na rad zaposlenog. Osim toga, može se tražiti i naknada nematerijalne štete zbog pretrpljenog stresa i povrede ugleda i časti, ukoliko je otkaz obrazložen neistinitim tvrdnjama, što je Sud i konstatovao u radnom sporu.

Ako zaposleni ne želi da se vrati na rad, jer smatra da neće moći da uspešno obavlja poslove kod poslodavca, on može tražiti da mu poslodavac isplati posebnu nadoknadu u zamenu za odustajanje od vraćanja na posao. Ova nadoknada se isplaćuje na osnovu sudske presude u radnom sporu koji je pokrenut povodom nezakonitog otkaza; ukoliko je zaposleni to tražio u samoj tužbi, sud će uz konstataciju da je nezakonito otpušten obavezati poslodavca da isplati određenu naknadu, koja se može kretati u rasponu od jedne do osamnaest zarada koje bi zaposleni ostvario da je nastavio da radi, a zaposleni se zauzvrat neće vraćati na posao.

Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, ali u toku postupka poslodavac dokaže da postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe strane u sporu, nije moguć, sud će odbiti zahtev zaposlenog da se vrati na rad i dosudiće mu naknadu štete u iznosu od najviše 36 zarada zaposlenog. Pod opravdanim okolnostima ne smatra se činjenica da npr. poslodavac nema odgovarajuće radno mesto na koje može da vrati zaposlenog, odnosno da su sva radna mesta kod poslodavca popunjena.

Pod opravdanim okolnostima može se smatrati npr. ponašanje zaposlenog koje je dovelo do otkaza ugovora o radu, odnos zaposlenog i kolega, itd. Dakle, na poslodavcu je teret dokazivanja da postoje određene okolnosti koje ukazuju da nije u interesu ni zaposlenog kao ni poslodavca da se zaposleni vrati na rad.

Pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti

Zaposleni koji ima 12 meseci neprekidnog staža osiguranja, odnosno 18 meseci sa prekidima, a kom radni odnos prestaje otkazom ugovora o radu ima prava na naknadu za slučaj nezaposlenosti. Trajanje naknade za slučaj nezaposlenosti zavisi od prethodnog staža zaposlenog:

• tri meseca, ako ima staž osiguranja od jedne do pet godina;

• šest meseci, ako ima staž osiguranja od pet do 15 godina;

• devet meseci, ako ima staž osiguranja od 15 do 25 godina;

• dvanaest meseci, ako ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Za ostvarivanje prava na naknadu u punom obimu, neophodno je da se nezaposleni prijavi na evidenciju nezaposlenih i podnese zahtev za ostvarivanje prava na naknadu u roku od 30 dana od datuma prestanka radnog odnosa.

Prof. dr Ljubomir Madžar kaže da oni koji ostaju bez posla svakako treba da iskoriste sve zakonske mogućnosti, ali i konstatuje da vladavina prava u Srbiji još nije dovoljno efikasna.

„Nažalost, siguran sam da će ova pandemija doneti još otkaza. Pomoć države koja, uvek kada ide ka privredi jeste dobra, ipak nije bila selektivna. Sada se najavljuje da će se to promeniti. Pored toga, smatram da je mnogo važnije pomagati poslodavcima, jer su oni ti koji mogu da pokušaju da kreiraju radna mesta. Ova pomoć u isplati dela zarada ne može u potpunosti sačuvati radna mesta. Smatram i da nije na državi, a što radi da se meša u odnose poslodavaca i zaposlenih mimo onoga što predstavljaju zakonski okviri. Treba pustiti zaposlene i poslodavce da aranžiraju u potpunosti svoje odnose“, zaključuje prof. Madžar.