Najveći fiskalni rizici javna preduzeća

Da li će, zbog porasta inflacije, rasti i plate i minimalna cena rada pitanje je za Vladu Srbije, izjavio je specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Srbije Marko Milanović. Što se tiče fiskalnih rizika, prema njegovom mišljenju, najveći dolaze od javnih preduzeća – EPS-a i Srbijagasa.

„U trenutnim planovima nema eksplicitnih najava da će se plate povećavati više nego što je isprva projektovano. Za plate u javnom sektoru imamo očuvanje dosadašnjeg nivoa. A, kada govorimo o privatnom sektoru, Fiskalna strategija nije mesto gde se nalaze ti podaci. Takođe, pitanje minimalne zarade više se odnosi na privatni sektor. Vlada će to verovatno obraditi u sklopu drugih dokumenata“, istakao je Milanović za N1.

Vlada Srbije usvojila je Fiskalnu strategiju za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. kojom se predviđa da će Srbija , uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ostvariti privredni rast od 3,5 odsto u ovoj godini, a u sledećoj godini četiri odsto. U uslovima geopolitičke krize i prisutne neizvesnosti revidirane su makroekonomske projekcije, ali se recesija ne očekuje.

Marko Milanović ističe da je Fiskalna strategija ključni strateški dokument koji pokazuje kako će se voditi fiskalna i ekonomska politika u naredne tri godine.

„Zbog specifičnih okolnosti – obilja neizvesnosti i eksternih škokova nadovezanih jednih na druge i pravljenja strategije u vreme kada vlada još nije formirana, Fiskalna strategija ima određena objektivna ograničenja u sadržaju, ali je odličan signal u smislu ekonomske politike. Jer, vlada za razliku od ranijih kriza sada nije odložila usvajanje ovakvog dokumenta, čime šalje poruku da postoji institucionalna stabilnost da će se insistirati na zdravim osnovama vođenja ekonomske politike“, navodi on.

Milanović ističe da će vlada zadržati ključno sidro, predviđeno je obaranje fiskalnog deficita sa tri odsto za koliko se procenjuje za 2022. godinu na 0,5 odsto u 2025. godini.

Najveći rizici EPS i Srbijagas

Kada je reč o fiskalnim rizicima u narednom periodu, najveći dolaze od, kaže, javnih preduzeća.

„I to od javnih preduzeća u energetskom sektoru – EPS-a i Srbijagasa, i tu je glavna zamerka na ovaj dokument – Fiskalna strategija s jedne strane dosta teksta posvećuje pitanju energetske krize, ali s druge strane razloge pripisuje mahom eksternim činiocima. A, to nije u skladu sa našim analizama – one pokazuju da su strukturni problemi rezultirali krizama – to je prošle zime bilo dosta vidljivije nego ranije, jer se poklopio splet nesrećnih okolnosti, uključujući rekordno visoke cene energenata na berzama koje su oba preduzeća morala da uvoze“, rekao je Milanović i dodao da Srbijagas ima strukturne probleme.

„Jedan od krupnih je da skladište gasa u Banatskom Dvoru nije prošireno niz godina i u grejnu sezonu 2021/22. se ušlo sa malim skladištem koje je još bilo manje popunjeno nego inače, pa je Srbijagas morao da uvozi gas po cenama većim od dugoročno dogovorenih“.

Kod EPS-a je, pak, drugačija situacija. Tu je, kaže, prisutno dugoročno nisko investiranje i strukturni problemi – manjak i pad proizvodnje, slab kvalitet uglja, proizvodnja je pala ispod proseka, a distribuciona mreža je nedovoljno jaka, pa smo, dodaje, dobili sistem koji je morao da uvozi struju po znatno višim – berzanskim cenama.

„To je jedan od najvećih fiskalnih rizika na koji smo ukazivali“, ističe Milanović. .

Kada je reč o uticaju trenutne situacije na standard građana, on navodi da je u ovom trenutku teško proceniti koliko će postojeće tendencije eskalirati. Za sada, kaže, ne bi trebalo da bude velikih potresa, a i Vlada je usvajala neke mere kojima je uspevala da spreči da se deo troškova prelije na domaćinstva.

„Savet za građane je – suzdržavanje od krupnih investicija i svođenje potrošnje na nešto što je neophodno“, poručuje Marko Milanović.