Najveći zajam u istoriji MMF nije ispunio očekivanja
24.12.2021 11:59 Autor: Vladimir Jokanović
Međunarodni monetarni fond (MMF) zaključio je da njegov program iz 2018. godine za Argentinu u iznosu 57 milijardi dolara „nije ispunio svoje ciljeve“. Reč o najvećem zajmu ikada u istoriji MMF. Program nije uspeo da vrati poverenje u fiskalnu i eksternu održivost uz podizanje ekonomskog rasta, saopštio je MMF.
Saopštenje je izdato nakon sastanka Izvršnog odbora MMF, koji je bio posvećen proceni kredita za vraćanje duga. Argentina je nešto ranije uplatila MMF oko 1,9 milijardi dolara, jednu od mnogih rata prema prvobitnom sporazumu iz 2018. godine, prenosi Buenos Aires Times.
MMF trenutno pregovara sa Argentinom o restruktuiranju njenog duga koji premašuje 44 milijarde dolara. Argentinska vlada Alberta Fernandeza, koja je formirana pre dve godine odlučila je da obustavi dalje tranše zajma o kojima je pregovarala prethodna vlada, koja je u maju 2018. godine zatražila pomoć MMF.
Mesec dana kasnije izvršni odbor MMF odobrio je stend-baj aranžman na 36 meseci, koji je u jesen iste godine produžen na 57 milijardi dolara u zamenu za nove politike za uravnoteženje javnih računa.
„Cilj programa je bio da povrati poverenje, smanji platni bilans, uspostavi fiskalnu ravnotežu i da obori inflaciju. Vraćanje poverenja bi zauzvrat dalo vremena vlastima da se vrate suočavanju sa dugoročnim izazovima argentinske ekonomije“, naveo je MMF.
Prema oceni MMF, „program nije ispunio svoje ciljeve uprkos značajnim modifikacijama ekonomske politike“, ocenio je MMF, dodajući da je uprkos deviznim intervencijama mimo progarmskih odredbi kurs nastavio da depresira, povećavajući inflaciju i vrednost pezosa, što je slabilo realne prihode.
Argentinska vlada reagovala je na izveštaj MMF, rekavši da je potvrdio ono što joj je već bilo poznato. „Bio je to apsurdan zajam, za koji znamo da nije iskorišćen ni za šta dobro“, rekao je ministar ekonomije Martin Guzman, ističući da bi za „zaceljivanje rana“ od zajma Argentin bilo potrebno „ne manje od decenije“.
Prema navodima FT, bivši ministar finansija Nikolas Duhovne (Nikolas Dujovne), u vladi koja se zadužila 2018. godine, naveo je da je „sporazum sa MMF došao u izuzetnom periodu“ zbog suše, rasta kamatnih stopa u SAD, kao i nasleđenog visokog deficita. Prema njegovim rečima sporazum je „imao podršku svih zemalja članica MMF“.
Vlada traži novi sporazum o proširenom fondu sa MMF, koji bi joj produžio rokove otplate. Prema važećim uslovima sporazuma, Argentina mora da isplati oko 19 milijardi dolara u 2022. godine i još 19 milijardi 2023. godine, kao i pet milijardi dolara 2024. godine.
Pročitajte još:
„Želimo da postignemo dogovor, želimo da platimo dospeća, ali ne možemo da uradimo to onako kako je predviđeno za 2022. godinu“, saopštila je vlada, navodeći da je izvršenje poslednje uplate znak da Argentina napreduje u postizanju održivog sporazuma.