Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu na 2,75 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 2,75 odsto. Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto. Donošenjem ove odluke, kako je saopštila centralna banka, očuvan je kontinuitet u aktuelnom procesu zaoštravanja monetarnih uslova.

“Umerenijim povećanjem referentne kamatne stope nego prethodnih meseci, Narodna banka Srbije nastavlja da reaguje na inflatorne pritiske, uzimajući u obzir očekivane efekte dosadašnjeg povećanja restriktivnosti monetarne politike i istovremeno vodeći računa o važnosti kontinuiteta privrednog rasta. Izvršni odbor ostavlja prostor da i u narednom periodu, po potrebi i u zavisnosti od kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, reaguje dodatnim pooštravanjem monetarne politike, ne isključujući mogućnost da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, kao mere opšteg karaktera, Narodna banka Srbije razmotri i dodatne direktnije mere, kojima bi se ciljano reagovalo na inflatorne pritiske”, navode u Narodnoj banci Srbije.

Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su troškovni pritisci na globalnom nivou i dalje visoki po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i produžavanja otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja i da će po tom osnovu globalna inflacija još neko vreme nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom.

“Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti monetarne uslove na domaćem tržištu povećanjem referentne kamatne stope kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i obezbedilo da se inflacija u Srbiji od avgusta nađe na opadajućoj putanji. Ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru”, ističu u centralnoj banci.

Kako je u razgovoru za Biznis.rs ocenio Branko Živanović, vanredni profesor i šef Katedre za ekonomiju i finansije Beogradske bankarske akademije (BBA), NBS će i ubuduće pratiti gobalna monetarna kretanja i u sličnom tempu reagovati i permanentno će povećavati repo stopu.

“To je jedini ispravan pristup. Problem ključnih stopa monetarne politike, kako u svetu tako i kod nas, sadržan je u činjenici da su one daleko ispod prosečnog rasta stopa inflacije i da kao takve ne štite adekvatno kreditore. Međutim, na drugoj strani ukoliko bi centralne bake i pokušale da ih, bar na kratko, izjednače sa stopom inflacije, to bi izazvalo lanac bankrotstava debitora i nekontrolisanu recesiju”, istakao je naš sagovornik.

Prema mišljenju profesora Beogradske bankarske akademije, za očekivati je da će NBS repo stopu, ukoliko ne dođe do krupnijih ekonomskih poremećaja i eksterno izazvanih šokova, do kraja tekuće godine korigovati još dva do tri puta.

Međugodišnja inflacija dvocifrena

Međugodišnja inflacija u Srbiji je u maju iznosila 10,4 odsto, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) od 6,3 odsto međugodišnje u maju.

“Međutim, ova mera inflacije, na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj, i dalje je dosta niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije”, saopštila je NBS.

Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u drugoj polovini naredne godine trebalo da se vrati u granice cilja Narodne banke Srbije (3 ± 1,5 odsto), čemu će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova. U smeru ublažavanja inflatornih pritisaka u kratkom roku delovaće i efekti ekonomskih mera vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu, ocenjuje NBS.

U periodu projekcije, odnosno u naredne dve godine, očekuje se i postepeno slabljenje efekata rasta svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i više uvozne inflacije, što je u skladu s projekcijama relevantnih međunarodnih institucija i tržišnim očekivanjima.

Kako podvlače u centralnoj banci, geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini odrazili su se i na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i na ocenu da su i dalje izraženiji rizici da bi inflacija mogla biti viša i postojanija od očekivane, zbog čega su mnoge centralne banke zaoštravale svoje monetarne politike.

“Sistem federalnih rezervi je u junu nastavio da pooštrava monetarne uslove povećanjem referentne kamatne stope za 75 baznih poena, na raspon 1,5–1,75 odsto, i smanjenjem svog bilansa stanja, a izvesno je da će se pooštravanje monetarne politike nastaviti i u narednom periodu. Evropska centralna banka je odlučila da do početka jula završi program kupovine aktive banaka (APP program), kao i da u julu započne s povećanjem referentne kamatne stope“, ističu u NBS.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije.

“Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu”, navode u Narodnoj banci Srbije.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. avgusta.