Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatu na četiri odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od četiri odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na tri odsto i stopa na kreditne olakšice na pet odsto.

U uslovima nastavljenih, pre svega globalnih, troškovnih pritisaka i rasta uvozne inflacije, Izvršni odbor NBS odlučio je da dodatno poveća referentnu kamatnu stopu i time nastavi pooštravanje monetarnih uslova, navodi se u saopštenju iz Kabineta guvernera.

„Donošenjem ovakve odluke, a u ambijentu preovlađujućeg inflatornog delovanja faktora sa strane ponude na koje mere monetarne politike nemaju ili imaju malo uticaja, Narodna banka Srbije nastoji da ograniči inflatorno delovanje faktora na strani tražnje i sekundarne efekte rasta cena hrane i energenata na ostale cene putem inflacionih očekivanja. Time NBS teži da doprinese da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, i da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije“, saopštila je centralna banka.

Izvršni odbor je istakao da Narodna banka Srbije postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu od oktobra prošle godine, vodeći pritom računa i o rastu privredne aktivnosti.

Današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno sedmo uzastopno povećanje. Referentna kamatna stopa je od aprila ove godine povećana za ukupno 300 baznih poena. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije cenovnoj stabilnosti u srednjem roku značajno doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje prenošenja rasta uvoznih cena na domaće cene, ističe se u saopštenju.

„Kada je u pitanju kretanje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor očekuje da će se ona u najvećoj meri kretati u skladu s poslednjom, avgustovskom projekcijom Narodne banke Srbije. Prema toj projekciji, vrhunac međugodišnje inflacije je najverovatnije dostignut u septembru i krajem godine bi ona trebalo da bude na nižem nivou od trenutnog. Nastavak opadajuće putanje inflacije očekuje se i u narednoj godini, a povratak u granice cilja do kraja perioda projekcije“, ocenjuju iz NBS.

U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu, očekuju u centralnoj banci.

„U uslovima usporavanja globalnog privrednog rasta i jačanja recesionih pritisaka u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, očekujemo da će u ostatku ove i početkom naredne godine usporiti i domaća privredna aktivnost. U prvoj polovini ove godine stopa rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije bila je relativno visoka i iznosila je 4,1 odsto međugodišnje, a na nivou godine Izvršni odbor projektuje da će se kretati u rasponu 3,5-4,5 odsto, ali uz rizike koji su izraženiji naniže po osnovu mogućeg nižeg od očekivanog privrednog rasta zone evra i naših drugih važnih trgovinskih partnera, kao i nepovoljnije domaće poljoprivredne sezone“, navode iz NBS.

Ipak, prema oceni Izvršnog odbora, rast izvozne ponude, kao rezultat investicija u razmenljive sektore iz prethodnih godina, u određenoj meri će kompenzovati efekat niže eksterne tražnje na izvoz prerađivačke industrije, što potvrđuje i nastavak rasta robnog izvoza tokom jula i avgusta po dvocifrenim međugodišnjim stopama rasta.

„Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali da svetske cene energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine dostignu najviše nivoe, što je za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije. U takvim uslovima su mnoge centralne banke proteklih meseci zaoštravale svoje monetarne politike dinamičnije nego što se prethodno očekivalo, korigujući pritom naviše svoje projekcije kretanja inflacije, kao i očekivanja koji će biti najviši nivo inflacije i kada bi ona trebalo da ga dostigne. Evropska centralna banka se u septembru odlučila za najveće povećanje svoje osnovne kamatne stope ikada (75 baznih poena), a slično povećanje očekuje se i u oktobru. Na to ukazuje i podatak o daljem rastu inflacije u zoni evra na novi istorijski maksimum (dvocifreni nivo u septembru)„, ocenjuju iz Izvršnog odbora NBS i napominju da je u istoj meri u septembru osnovne kamatne stope povećao i američki Sistem federalnih rezervi.

Nastavak pooštravanja monetarne politike očekuje se i u narednom periodu jer, prema očekivanjima, inflacija u evro zoni i Sjedinjenim Američkim Državama ne bi trebalo da se vrati u granice cilja pre 2024.

„Uz nepovoljnije izglede globalnog privrednog rasta, dalje zaoštravanje monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke može uticati i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i nastavak već prisutnog usmeravanja globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Iako su zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda zabeležile pad prethodnih meseci, one su i dalje volatilne i nalaze se na znatno višem nivou nego pre godinu dana. Neizvesnost je posebno velika u pogledu raspoloživosti prirodnog gasa u Evropi i njegove cene tokom zime zbog dodatnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija“, navode iz centralne banke.

Podizanje kamata može da poveća nivo nenaplativih kredita

Na pitanje kako povećanje referentne kamatne stope utiče na poslovanje bankarskog sektora, Milan Nedeljković objašnjava da zatezanje monetarne politike poskupljuje troškove banaka koje pozajmljuju sredstva na međubankarskom tržištu. To znači da će taj novac morati više da plate.

“Banke će to na drugoj strani morati da preliju na svoje potrošače, odnosno klijente kojima odobravaju kredite. Samim tim postoji potencijalna opasnost većih troškova zaduživanja, kao i smanjene količine kredita koje mogu da daju, tako da se profitna margina može potencijalno snižavati. Svako zatezanje monetarne politike uz prisutnu neizvesnost podrazumeva veći potencijal za nenaplativa potraživanja, što će se onda odraziti na bilanse banaka”, ocenjuje dekan FEFA fakulteta.

Ipak, on napominje da je u ovom trenutku nivo nenaplativih potraživanja u Srbiji nizak i da ne očekuje da će tako brzo doći do drastičnog skoka. Prema njegovim procenama, referentna kamatna stopa do kraja godine mogla bi da dostigne nivo od pet procenata.

Međugodišnja inflacija 13,2 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je ocenio da znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji.

„Međugodišnja inflacija u Srbiji je u avgustu iznosila 13,2 odsto, od čega je oko 70 procenata doprinosa tom rastu i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u avgustu iznosila 7,9 odsto međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja“, zaključuju.

U zavisnosti od globalne geopolitičke situacije i kretanja ključnih monetarnih i makroekonomskih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem privrednom rastu, ističe se u saopštenju iz Kabineta guvernera.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. novembra.