Naš ključni zadatak u 2023. godini su ljudi

“Nemam dilemu da se ekonomija, privreda i građani nalaze i dalje pred veoma ozbiljnim izazovima i problemima. Usporavanje rasta BDP-a, pad kupovne moći, rast kamatnih stopa, visoki troškovi energije i visok procenat inflacije ozbiljno opterećuju svako planiranje, investiranje, optimizaciju proizvodnih i ljudskih resursa… Konačno, opterećuju život svakog pojedinca u 2023. godini. Ovo nisu samo loši preduslovi za Srbiju i region, već i za većinu država na globalnom planu. To je loše za sve ekonomije, a posebno će biti ugrožen standard onih koji su osiromašili već u 2022. godini”.

Ovako Radmila Trifunović, generalna direktorka kompanije Metalac a.d., ocenjuje trenutno ekonomsko stanje u Srbiji i regionu, i najveće izazove sa kojima se suočavaju građani i privreda. U razgovoru za Biznis.rs ona govori o rezultatima i planovima kompanije iz Gornjeg Milanovca, poslovnoj klimi, negativnim efektima inflacije, rastu kamata i očekivanjima od tržišta rada.

Kakvi su bili rezultati poslovanja Metalca u prethodnoj 2022. godini?

– Rezultati u 2022. godini su iznad planiranih, ali realno svaki uspeh se relativizuje ako uzmemo  u obzir i stopu inflacije. Iako su neka od 17 zavisnih društava i zabeležila fizički rast, to se ne može reći za Metalac grupu u celini. Mi nismo skloni da za to tražimo opravdanja, ali prirodno je i logično da uvažimo realne probleme koji su pratili 2021. i 2022. godinu i koji će izvesno kulminirati u 2023. Podsetiću da je prošla godina ponovo počela sa koronom, kojoj se ubrzo pridružuje i rusko-ukrajinski sukob, koji će promeniti svetske tokove. Sirovine, ne samo berzanske, i dalje su imale rast, na porast troškova logistike je bilo nemoguće uticati, redukovane su ili potpuno zaustavljene mogućnosti plasmana na tržištima Rusije i Ukrajine, gde Metalac ima svoja preduzeća, cena energenata polako je ulazila u crvenu zonu… I to je samo deo problema koji su značajno uticali da rezultati ne budu značajno bolji. Zato i kažem da smo relativno zadovoljni ishodom prethodne godine.

Kako u globalu ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji tokom prošle godine?

– Polako počinjemo da se navikavamo da je svaka godina sve teža. Realno, počev od 2020. godine, napetost, oprez, stalna kontrola rizika i traženje šansi u veoma teškim svetskim okolnostima su svakodnevica. Poslovna klima za naše proizvode je izuzetno teška. Ne treba mnogo pameti da se razume koliko su rast cena materijala, energenata i transporta direktan udarac na cene proizvoda. Sa druge strane, pritisnuti ste činjenicom da ne možete sve preneti na kupca i krajnjeg potrošača. Ne mogu oni to da apsorbuju jer je progresivna inflacija ionako osiromašen životni standard ugrozila dodatnim padom kupovne moći. Ne treba zanemariti ni psihološki momenat koji u takvim situacijama prioritet građana uvek vraća na osnovne životne potrebe. Većina naših proizvoda nije na toj listi.

Dakle, nalazimo se između čekića i nakovnja i utoliko je napornije biti fleksibilan i zadržati konkurentnost. To je poslovna klima sa kojom se suočava ne samo Metalac, već većina preduzeća u Srbiji.

Koliko je rastuća inflacija uticala na poslovanje i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta? Koliko je realna opasnost od recesije?

– Visoka inflacija je prepreka za normalno poslovanje i svaki ozbiljan privredni subjekt će reći da je stabilnost ekonomskih faktora najvažniji preduslov kvalitetnog planiranja. To danas nemamo. Zato je zaista u ovakvom trenutku nemoguće prognozirati nove opasnosti, pa i opasnost od recesije. Nismo mi sami u svetu, a svet je u ozbiljnim problemima. Situacija se iz dana u dan pogoršava i smatram da će poslovanje za većinu privrednika do kraja godine biti upitno ukoliko se od sredine godine situacija ne normalizuje.

Srpska privreda je dosta usmerena ka zemljama Evropske unije i regiona. Metalac je takođe dosta izvozno orijentisan. Kako će dešavanja na stranim tržištima uticati na pravac razvoja vaše kompanije?

– Tačno je da smo značajno izloženi ino tržištima, i to uglavnom Evropske unije, Amerike i Rusije. Sva pomenuta tržišta se suočavaju sa inflacijom koja je u statistikama značajno manja nego u realnom životu. Imaju ozbiljne probleme usled multiplikovanja negativnih uticaja, posebno usled posledica ratnih dešavanja za koja niko eksplicitno i dovoljno pouzdano ne najavljuje kraj. Naprotiv.

Metalac traži rešenja. Naša čvrsta tradicionalna partnerstva, posebno u regionu, podrazumevaju da se i strateški dogovaramo. Istovremeno ispitujemo mogućnosti da se pojavimo na novim tržištima, jer su neka od njih usled posledica ove duboke krize postala prilika za nas da popunimo gepove. Naime, trenutni problemi u lancima snabdevanja, (ne)pouzdanosti i kvalitetu  robe, sa kojima se suočavaju trgovine u svetu i, sa druge strane, naša još uvek konkurentna ponuda i visoka pouzdanost – jesu šansa ne samo da ostanemo prisutni na postojećim tržištima, već i da se pozicioniramo na novim.

Metalac je u poslednjih nekoliko godina, uprkos pandemiji i globalnoj krizi, sproveo proces reorganizacije. Radili ste i na digitalizaciji, a imali ste i značajnu investiciju u solarne panele. Kakvi su prvi rezultati (efekti) i kakva su vam očekivanja od ovih realizovanih projekata?

– Sve što činimo ima samo za cilj da optimizujemo procese, smanjimo troškove i preveliku zavisnost od ljudskog rada, da informatički i digitalno podignemo potencijal za razvoj, da podignemo efikasnost i efektuiramo napore profitom koji će nam omogućiti dalji rast. Shvatili smo da je potrebno krenuti u transformaciju većine poslovnih procesa, kako u proizvodnji tako i ostalim segmentima poslovanja. To je sada kontinuiran proces na unapređenju uslova i načina rada, ali i smanjenju broja zaposlenih gde je to bilo moguće, kroz različite nivoe automatizacije. I ove godine nastavljamo sa ulaganjima u tom pravcu.

Investicije u solarnu elektranu i sistem grejanja od 2,5 miliona evra u 2022. godini samo su početak koji treba da zadovolji dva pravca: uštedu energije, kao i ekološki i tržišni imperativ korišćenja njenih zelenih izvora. Takođe, ozbiljno smo ušli u optimizaciju logističkih procesa, što će sigurno rezultirati većom efikasnošću, rastom zadovoljstva kupaca i krajnjih korisnika i, naravno, racionalizacijom troškova koje smo ranije imali.

Efekte ćemo preciznije moći da izmerimo u ovoj godini jer smo, realno, u prethodnoj ulagali novac, vreme i ljude. Nastavićemo dalje iako, iskreno, deo investicija, pre svega kad je reč o solarnoj energiji, može biti smislen i opravdan samo ukoliko i država efikasno bude išla u susret privredi. Verujem da će biti tako.

Kakvi su planovi Metalca za naredni period, u svetlu aktuelnih dešavanja i neizvesnosti sa kojom se suočava privreda?

– Metalac je uradio strategiju do 2025. godine i ona je implementirana i u našim biznis planovima za 2023. Nastavak optimizacije svih procesa, dalja ulaganja u započete projekte koji tome treba da doprinesu, su naša interna perspektiva, ali naš glavni fokus će ipak biti intenziviranje tržišnih i marketinških aktivnosti u najširem smislu reči.

Pred nama je februarski sajam u Frankfurtu, na kojem smo poslednje tri godine učestvovali u digitalnom formatu, jer drugačije nije bilo moguće. Sada se vraćamo fizički, izvrsnom postavkom novih linija posuđa proizašlih kako iz naših dizajn studija, tako i u saradnji sa dizajnerima po pozivu i nagrađenim na regionalnom konkursu. Ista postavka će se već u martu naći na sajmu u Čikagu. Naši timovi iz fabrike bojlera su trenutno na sajmu u Ostravi u Češkoj, a sledi Nitrava u Slovačkoj.

Novi modeli bojlera i potpuno nova ponuda sudopera i sanitarnog programa će se posle više godina naći na Sajmu građevine u Beogradu… Predstavnici Fabrike automobilskih delova su veoma aktivni u obilasku tržišta. Širimo internet prodaju. Sve što je samo do nas sami i planiramo, realizujemo i za to smo odgovorni.

Ima, međutim, nečeg što bi i država trebalo da učini kad su ovako teška vremena za privredu. Domaću privredu treba sačuvati kroz iste ili slične podsticaje kakve imaju strane kompanije, kako za zaposlene tako i za investicije. Kako sam nedavno i rekla za vaš portal, najkorisnije bi, ipak i svakako, bilo povećati nivo minimalne zarade uz značajnije smanjenje poreskih opterećenja, podići svest o ulaganju u obnovljive izvore energije i subvencionisati veće projekte u tom segmentu, a posebno obezbediti brzu i jednostavniju proceduru u administraciji dozvola i odobrenja.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u februarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs